Tomin brend

Koliko su Vučić i Nikolić usvojili savete stručnjaka, a koliko su i sami talentovani da u javnosti odglume političku krizu videli smo opet pred predsedničke izbore. Nije to ništa što nisu već mnogo puta ponovili tokom petogodišnjeg Nikolićevog mandata, ali je zaista interesantno kako uvek deluje. I to uprkos tome što je scenario isti.

Prvo izađe Nikolić sa potezom koji nagoveštava politički sudar ne samo njega i Vučića nego i geopolitički – proruskog i prozapadnog dela srpskog establišmenta. I to establišmenta u najširem smislu – tajkunskoj, obaveštajnog, medijskog. I potom danima traje ludnica u javnosti – da li će se pomiriti ili će zauvek rastati. I kad razdraženost javnog mnjenja dostigne vrhunac sledi antikulminacija. Nikolić se povuče, a Vučić ovako ili onako poentira pokazujući da neprikosnoveno i apsolutno vlada političkim procesom u zemlji. I nama koji živimo u toj zemlji. Javnost ostaje ubeđena i dalje da je njihov sukob i konačni obračun gurnut po tepih i da će kad tad doći na red. E, pa neće. Taj stav je sada izgubio svako realno utemeljenje. Jer, kraj petogodišnjeg mandata je bio poslednji realni momenat – Nikolićevo političko biti ili ne biti. Ako je ikada zaista želeo ili nameravao da se usprotivi Vučiću, Nikolić je taj momenat morao da iskoristi. Taj trenutak je prošao i on sada može da čeka kao Dragoljub Mihailović 1945. godinu, metaforički rečeno, naravno.

Nikolić je pokazao da jedino što ume jeste da bude uigrani tandem sa Vučićem u zbunjivanju javnosti i namirivanju sopstvenih interesa, verovatno najužih porodičnih. Uspeo je da potroši svu potencijalnu opozicionu energiju protiv Vučića unutar same Srpske napredne stranke. Ko bi sada od naprednjaka, posle ovog Tominog „jesam kandidat, nisam kandidat i dogovorili smo se da radimo za budućnost zemlje tako što ću ja biti premijer“, stao na njegovu stranu? Oni koji smatraju da su Vučićev i Nikolićev politički profil odraz šireg društvenog kretanja, pri čemu je Nikolićev duša SNS, mogu da se uvere u šta se ta duša pretvorila. I ne treba se opterećivati time da li je to razlog za brigu ili za radovanje, kao ni time kako će tačno izgledati Nikolićev odlazak iz političkog života. To je najbolji način da se taj brend proizvodnje stalne krize porazi.