Zašto se 5G mreža umešala u sporazum između Beograda i Prištine, najavljen kao normalizacija ekonomskih odnosa a potpisan u Vašingtonu, i kakve to veze ima sa kiselim krastavcima?
Kako se, uopšte, došlo do toga da se, uz već dovoljno intrigantnu temu Jerusalima i snabdevanja gasom, razvoj telekomunikacija uplete u dokumente kojima će obe strane „u svojim mrežama mobilne komunikacije zabraniti upotrebu 5G opreme, koju isporučuje neproveren prodavac“ a tamo gde je oprema već prisutna, obavezuju se „na njeno uklanjanje i druge napore na medijaciji da to bude učinjeno na vreme“.
Da li je to važno za odnose Beograda i Prištine? Pa, nije. Ali jeste za njihovog domaćina, Trampovu administraciju koja je proglasila da se kineskim proizvođačima preko 5G mreže omogućava špijunaža u zemljama gde instaliraju tu tehnologiju.
Međutim, te optužbe je prilično teško dokazati i objasniti populusu jer sadrže pojmove poput visoke frekvencije, jonizujuće i nejonizujuće zračenje i slično.
Zato se umesto te komplikovane priče, pojavila mnogo prijemčivija teorija o tome da je 5G štetna po zdravlje, da izaziva kancer a sada se dovodi u vezu sa koronom.
Takve tvrdnje odbacila je pre nekoliko godina Svetska zdravstvena organizacija, koja je utvrdila da ne postoji kauzalitet između tih oboljenja i 5G mreže.
SZO je potvrdila da izloženost zračenjima, među kojima su i ona iz mobilnih telefona, može podstaći maligna oboljenja, ali da je stepen opasnosti isti kao kada se jede povrće iz turšije ili koristi talk puder.
Opasniji od toga za jednu lestvicu su alkohol i mesne prerađevine, ali to se nije našlo u sporazumu Beograda i Prištine.
U sporazumu koji je srpski predsednik potpisao u Vašingtonu ne pominju se najdominantnije kompanije na tržištu 5G usluga, kineski Huawei i ZTE, koje su i kod nas započele instaliranje opreme, jasno je da se taj deo u dokumentu odnosi upravo na njih.
Vučić je upravo kao svoj uspeh objasnio i to što se nisu poimence naveli proizvođači koje Tramp i ljudi oko njega smatraju „neproverenim“.
Tačnije tumačenje je verovatno da je američkoj javnosti potreban potez predsednika koji zaustavlja prodor kineskih kompanija a otvara prostor za „svoje“ koje u ovom trenutku još nemaju rešenja potrebna za pravu utakmicu na tržištu.
Posle „istorijskog“ potpisivanja i Vučić i Hoti, svako pred svojom javnošću, trude se da objasne kako su oni uspešno ispregovarali u Vašingtonu a u interesu svog naroda.
Ali, i laicima je jasno da sporazum koji su prihvatili u većem delu ne reguliše balkanske konflikte i da je američki predsednik pravi dobitnik one predstave, sa sve stolicama i stočićima za svoje sagovornike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
