Američki predsednik Donald Tramp već je nekoliko puta ušao u istoriju kao političar.
Najpre samom pobedom na izborima u novembru 2016. godine, u koju mnogi, uključujući stručnjake, političare i diplomate, nisu verovali do poslednjeg trenutka.
Potom zaokretom politike Bele kuće sprovođenjem unilateralističke i izolacionističke politike u mnogim oblastima, počev od zaoštravanja odnosa sa starim saveznicima u Evropi, preko izvlačenja Sjedinjenih Država iz više međunarodnih organizacija i ugovora, do započinjanja trgovinskog rata sa Kinom.
Na unutrašnjem planu, kao što je bio predsednički kandidat antagonizma i produbljivanja podela u američkom društvu, Tramp je postao i predsednik koji je dodatno ispresecao svoju zemlju po rasnim, političkim i klasnim linijama.
On, naravno, sa ponosom ističe da je uzdigao američku ekonomiju do neviđenih razmera i da je Ameriku u skladu sa svojim sloganom učinio ponovo velikom raskinuvši sa „radikalno levom“ politikom njegovog prethodnika Baraka Obame.
To mu nije dovoljno.
Osim što se bori za drugi mandat na izborima u novembru, što mu niko ne može osporiti, Tramp želi da bude upamćen i kao mirotvorac.
Jedan norveški poslanik predložio ga je za Nobelovu nagradu za mir zbog inicijative Bele kuće kojom su uspostavljeni diplomatski odnosi između, s jedne strane, Izraela, a s druge sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom.
Tek će se videti implikacije ovog pomirenja, koje su na Bliskom istoku neke druge države sa užasom primile k znanju.
Nama je posebno interesantna Trampova tvrdnja sa predizbornog mitinga u Severnoj Karolini za vikend da je on zaustavio „masovna ubijanja između Kosova i Srbije“.
Pitanje je koliko je Trampovim biračima poznato ko je, kada i na koji način zaustavio masovna ubijanja, kao i koliko im je to bitno u opredeljenju da glasaju za Trampa.
Tramp sasvim sigurno neće dobiti Nobelovu nagradu za mir, ali drugi mandat možda i hoće, što mu je svakako bitnije.
Od ishoda izbora zavisi i šta će biti sa vašingtonskim „dogovorom“ SAD, Beograda i Prištine.
Moguća nova administracija Džozefa Bajdena mogla bi imati sasvim drugačiji pristup balkanskom „problemčiću“.
Najverovatnije je da je deo „dogovora“, u slučaju promene u Beloj kući, koji bi imao najviše šanse da preživi, onaj koji se odnosi na „mirenje“ Srbije, Kosova i Izraela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
