Ko kaže da političari ne drže obećanja? Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp prekjuče je izdao nalog da SAD napusti pregovore o Transpacifičkom sporazumu (TPP), čedu Baraka Obame koje se sedam godina pripremalo između 12 zemalja da ugleda svetlost dana.
Već narednog dana iz Ovalnog kabineta ukrašenog zlatnim draperijama stigla je instrukcija da se počne sa gradnjom famoznog zida prema Meksiku, obećanja sa kojim je Tramp počeo svoju kampanju još u junu 2015. godine. Uz to nova američka administracija najavljuje i redefinisanje sporazuma NAFTA – severnoameričke zone slobodne trgovine između SAD, Kanade i Meksika, a Tramp je već pozvao predsednike susednih zemalja na razgovore o ovoj temi.
Pregovori o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP) između SAD i EU, dva najbogatija svetska tržišta, ni pre dolaska Trampa nisu bili na dobrom putu, a sada ih više niko ni ne pominje.
Da li će sve to zaista vratiti poslove u Ameriku ostaje da se vidi.
Ako svemu ovome dodamo i Bregzit može se primetiti novi trend u zapadnom delu sveta, trend izolacije i protekcionizma. U poslednjih 70 godina mnogo je uloženo upravo iz ovih zemalja da se ostatak sveta ubedi da otvori svoje granice, pusti na tržište stranu robu i kapital, jer to donosi blagostanje svima. Dugo je ova doktrina donosila ogromne profite megakorporacijama, što kroz ogromno tržište što kroz jeftine sirovine i radnu snagu. Međutim, poslednjih nekoliko decenija imamo situaciju u kojoj siromašniji deo sveta konačno vidi koristi od globalizacije, ogromna populacija Kine, Indije i ostatka jugoistočne Azije izlazi iz siromaštva, a poslednjih nekoliko godina vidimo da se ostvaruje i „slobodan“ promet ljudi, pored kapitala i robe, kroz masovne migracije. Kao odgovor, zapad počinje da diže zidove, vidljive i nevidljive.
Istovremeno, kako svedoči „ekonomski grafik 2016. godine“ ekonomiste Branka Milanovića nazvan „slon“ zbog svog izgleda, poslednjih 30 godina najveći gubitnik globalizacije bila je zapadna srednja klasa (i najsiromašniji) čiji su se dohoci smanjivali dok je srednja klasa zemalja u razvoju bivala sve bogatija (uz najbogatije). To je jedno od objašnjenja i Bregzita i Trampa i popularnosti Marin Lepen i uopšte celog talasa protekcionizma na kom jaše desnica zapadnih zemalja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
