Na odluku Vlade Kosova da po hitnom postupku u skupštinsku proceduru već koliko danas stavi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima, čiji je glavni cilj kontrola nad Rudarsko-metalurškim i hemijskim kombinatom Trepča zvanični Beograd i srpski ministri u Vladi Kosova, koji tvrde da je sporan dokument donet iza njihovih leđa, juče su zajedno najavili mogućnost uvođenja političkih i ekonomskih mera, čak i dovođenje u pitanje i smisla nastavka briselskog dijaloga u kome bi trebalo da se pregovora o srpskoj državnoj i crkvenoj imovini na Kosovu i Metohiji.
Novinarima u Vladi Srbije juče nije bilo dopušteno da postavljaju pitanja pa je ostalo nejasno da li je ovakvo horsko obraćanje srpskih i srpsko-kosovskih ministara znak da premijer Srbije Aleksandar Vučić nije uspeo da stopira sporni kosovski zakon, što je uoči vikenda najavljeno nezvanično iz njegovog kabineta. Trepča je sada podeljena na delove severno i južno od Ibra. Većim južnim delom, oko 70 odsto Trepče, već upravlja Priština. Severni deo, prema rečima uprave, nema rešen pravni status, čak se vodi „dvojno“ knjigovodstvo – „u okviru i srpskog i kosovskog sistema“, jer je Trepča u oba registrovana, a do sada niko nije negirao tvrdnje iznete pred Odborom za KiM Skupštine Srbije da ovaj kombinat na ime poreza puni budžet samoproglašene kosovske države, dok minimalce njenim radnicima isplaćuje Vlada Srbije.
Pitanje je i zašto je Beograd sad zatečen, kad je amandman o pretvaranju Trepče u JP Vlada Kosova donela krajem januara 2014, a sredinom prošle godine Vrhovni sud Kosova dao rok Kosovskoj agenciji za privatizaciju da do 2. aprila 2015. završi plan za reorganizaciju ovog kombinata. Iako je KiM zvanično pod protektoratom UN u okviru Srbije, čijom imovinom može da upravlja samo Unmik, srpska strana sada traži da o Trepči pregovara u Briselu sa samoproglašenom kosovskom državom. Još zanimljivije je da su ministri iz Vlade Srbije juče pričali samo o vlasničkoj strukturi kombinata i problemu eksploatacije Trepčinih rudnika koji se ispod Kopaonika protežu i u centralnoj Srbiji, dok su srpski ministri iz kosovske vlade nudili kompromisna rešenja, a da niko od njih nije ni pomenuo sudbinu 70 odsto rudnog bogatstva Srbije koje se nalazi na KiM. Reč je o 78 posto srpskih rezervi uglja, 60 nikla, čak 100 odsto hroma, 90 olova i cinka – sama Trepča spada u najveća ležišta olovocinkane rude u Evropi. Ovoliko nepoznanica i ćutanje je i previše, pogotovo što se u zapadnim diplomatskim krugovima već najavljuje mogućnost da i Trepča bude deo nekog „političkog dogovora“, u kome bi Beograd uz približavanje EU mogao, eventualno, da dobije i neku finansijsku kompenzaciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
