Srbija je bila uspešna u reformama sistema, a status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji nije dobila zbog nerešenih odnosa da Kosovom, tvrde srpske vlasti. Činjenica je, međutim, da i u mnogim drugim procesima zaostajemo za zemljama iz regiona i to mnogo više nego što smo spremni da priznamo.
Poslednja u tom „nizu propuštenih prilika“ jeste prošle nedelje objavljena vest da smo uz BiH, jedina zemlja iz okruženja koja još nije ušla u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Naime, Rusija i Crna Gora su upravo postale članice, dok je Srbija ostala u sve „tanjem“ društvu posmatrača, među kojima su države poput Alžira, Belorusije, Uzbekistana, Sudana, Sejšela ili Butana. Suštinski, sada smo u društvo samo tri odsto zemalja koje čine sferu svetske trgovine, odnosno Srbija nije među 157 država koje su članice STO.
Prema tumačenju Ministarstva ekonomije, sa STO su do sada uspešno rešena brojna pitanja, a na sledećem sastanku zakazanom za sredinu januara razgovori će biti nastavljeni. Ipak, ne navodi se šta je problem i koja su još pitanja ostala otvorena.
Nažalost, primer evropskih integracija i članstva u STO nisu jedina neprijatna iskustva sa kojima se suočavamo. Srbija je već godinama na dnu lestvice u gotovo svim analizama poslovnog okruženja. Smetnja su administrativne procedure i nejasni zakoni, ali građani ove zemlje i te kako dobro znaju da je većina upravo takvih rešenja doneta pod pritiskom tajkuna i njihovih interesa.
Međunarodna zajednica često ističe i primer neažurnog i neefikasnog pravosuđa, koji nije rešen ni posle reforme, zbog čega su, između ostalog mnogi investitori odustali od poslova u našoj zemlji, jer nisu sigurni da će njihov kapital biti zaštićen. Ni po kreditnom rejtingu se nismo proslavili, jer zbog političke nestabilnosti već godinama nosimo epitet zemlje visokog rizika. Pritom, uzrok nije samo u velikom broju partija u vlasti, već i u sistemu partokratije, koji u startu eliminiše profesionalnu upravu i svodi je na aparat sklopljen tako da sprovodi interese one stranke u čijoj je „sferi“.
Zanimljivo je da u jednom ministarstvu, uz procenu da je moguće ući u asocijaciju „normalne“ trgovine u drugoj polovini sledeće godine, navode jedno važno „ako“ – ako se ovaj proces oceni kao pioritetan spoljnoekonomski cilj“. Ovakva ograda zapravo govori i o suštinskom problemu jer cilj, u ovom slučaju ne opravdava trud. Da ne govorimo o sredstvima. Idu izbori i tu treba potrošiti na tone jednog i drugog, a ko još mari za maglovitu STO. Nema veze što si među onim parijskim tri osto.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
