Politika konflikta niskog intenziteta prema EU, koju očigledno vodi premijer Vučić, barem od leta i „ed memoara“ upućenog Briselu u vezi s neuvođenjem sankcija Rusiji, možda i neočekivano, daje neke rezultate. I to se vidi na odustajanju kosovske vlade da nacionalizuje rudnik Trepča odlukom u kosovskom parlamentu. Skeptici tvrde da je reč o dogovorenoj predigri za briselski nastavak pregovora Prištine i Beograda u februaru. Međutim, sudeći prema žestini reagovanja opozicije i dela javnog mnjenja u Prištini, teško je sve podvesti pod jednostavna objašnjenja.
U vreme vlasti Borisa Tadića javni konflikti niskog intenziteta sa EU, makar i sa niskopozicioniranim diplomatama, bili su nezamislivi. Čak i kada su kroz medije curile informacije o zahtevima Berlina, tadićevci su insistirali na pozi političara koji provereno odlično „hendluju“ odnose sa EU. Vučić se odlučio za drugačiji pristup, koji mu, kako tvrde upravo ideolozi desnice, omogućavaju dva faktora koje tadićevci nisu imali. Prvi je popularnost i premoć njegove stranke, a drugi ukrajinska kriza, dešavanja u Mađarskoj i situacija u Grčkoj. Prema toj proceni, poslednje što u ovom trenutku treba Briselu je otvaranje problema u Srbiji.
Uzgred, pre dve godine isti izvori procenjivali su da Vučić ne može da ponudi novu politiku prema Kosovu i EU, ali može građanima Srbije pravdu, makar i selektivnu. Tada je, podsetimo se, glavna politička priča na kojoj je i sazdan Vučićev rejting bila istraga pljačkaških privatizacija i korupcije. Možda će se na kraju i Vučićeva spoljna politika svesti na slične mršave rezultate kao i antikorupcijska borba, ali to tek treba videti. Za sada, sem spekulacija, nema potvrde da je Beograd zapretio da će se povući iz pregovora sa Prištinom u Briselu ukoliko Kosovo nacionalizuje Trepču, ali sama tvrdnja predstavlja svojevrstan probni balon za sondažu na koliko intenzivan konflikt je Vučićeva vlast spremna.
Nezvanično, na agendi pregovarača u Briselu biće nacrt sporazuma koji predviđa da se vlasnički status može menjati samo uz saglasnost Srba, odnosno opštinskih vlasti u kojima Srbi imaju većinu. I u kojima su predsednici opština uglavnom iz Vučićeve stranke. Neverne Tome iz patriotskog okruženja tvrde pak da je upravo to problem – šta je sa delovima rudnika u opštinama gde je većinsko stanovništvo albansko. Ali politički kompromis znači upravo to da se dogovore pravila zahvaljujući kojima će svi ponešto dobiti i svi ponešto izgubiti. Uostalom, kako anegdotski reče jedan Albanac prilikom nedavne Vučićeve posete Kosovu – „u stvari, ja imam tri premijera, Mustafu, Tačija i Vučića“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
