Interes međunarodne pravde je uvek iza interesa politike i pravda ima čemu da se nada samo i kada se oni poklope.
Imali smo upravo priliku da gledamo jedan filmski tajming za takvo poklapanje.
Saznali smo prekjuče naime, kroz informaciju za javnost iz Haga da je tužilaštvo podnelo na ispitivanje optužnicu sa deset tačaka u kojima se Hašim Tači, Kadri Veselji i druga lica terete za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, uključujući ubistvo, prisilno nestajanje lica, progon i mučenje.
U toj informaciji – a to znači da je otpužnica podneta sudu koji može da je potvrdi ali i ne mora – nema ničeg što već nismo znali, odnosno sumnjali.
Saopštenje tužilaštva se međutim dogodilo u trenutku dok predsednik Srbije tik iza predsednika Rusije posmatra rusku vojnu paradu na Crvenom trgu.
Objava se dešava i dan uoči odlaska predsednika Srbije u Brisel, gde je u isto vreme trebalo da se zatekne i novoizbarani kosovski premijer iz partije koja nije Tačijeva, bez njihovog neposrednog susreta.
I najvažnije to je trenutak dva dana uoči susreta Tačija i predsednika Vučića u Beloj kući koji je isposlovao Trampov operativac Ričard Grenel.
Vučić i Tači trebalo je da u u prisustvu Trampovih savetnika potpišu pismo o namerama da se napravi slobodana ekonomska zona Srbije i Kosova po ugledu – i za tako nešto smo saznali – ne na evropski šengen nego na kineski industrijski model – šenžen.
Objavom optužnice to je palo u vodu.
Dolazak u Belu kuću je otkazao prvo Tači, da bi potom, i kosovski premijer poručio da ne ide ni on.
Time je Grenelov plan da se pregovori Beograda i Prištine predstave kao uspeh Trampove diplomatije, za sada osujećen, i time je možda otvoren tračak nade za neku zakasnelu pravdu.
Plan, koji je, kako se tvrdi, mnogo više bio u vezi sa tim što je upravo u Americi izašla knjiga bivšeg Trampovog savetnika Džona Boltona o mračnim stranama vašingtonske politike, nego sa izbornom kampanjom na novembarskim predsedničkim izborima.
Pitanje za Grenela od milion dolara je kako tako nešto nije predvideo.
Pa Ramuša Haradinaja je hapšenje u Francuskoj po optužnici iz Srbije ustoličilo za premijera, a svrglo ga saslušanje pred u Hagu.
Kao što bi rekla evroposlanica Tanja Fajon za bojkot srpskih izbora da je tup politički instrument, slično bi se moglo reći i za međunarodni sudski mehanizam.
Ali i tup i koji jedva deluje je bolji nego baš nikakav.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
