Svi Srbi se razumeju u najmanje tri stvari – žene, fudbal i politiku, skoro je već drevna definicija ovdašnjeg mačo mentaliteta.
U prevodu, malo će koji odrasli muškarac odavde ostaviti i rezervu da bi on mogao biti izuzetak od navedenog „pravila“. U međuvremenu spisak užih specijalnosti povremeno dobija i nove redove, ali je u poslednje vreme jedna zapretila da postane hronična kao i one tri zakucane. Svi Srbi su, naime, počeli da se razumeju i u Novaka Đokovića, bez obzira na to kakav lični stav imaju prema njegovom liku i delu, i u euforiji zbog pobeda, i u depresiji zbog poraza, ili obrnuto, bez da se snebivaju postaviće svoju neupitnu dijagnozu.
Novak Đoković postao je, ne svojom voljom, predmet svakovrsnih „analiza“, i „istraživanja“, prednjačila su u jednom periodu ona koja su merila njegov patriotizam. Poraz u drugom kolu Australijen opena, turnira na kojem je harao skoro čitavu deceniju uzevši čak šest trofeja, bio je varnica za eksploziju „dijagnoza“ koje su postavljali i znani i neznani, i zvani i nezvani, a najviše samozvani. Neki koje smatraju teniskim stručnjacima uzroke neuspeha videli su u manjku kilograma, drugi pak u fizičkoj nespremnosti, nedostatku agresivnosti, strahu od rizika… Neki drugi koji sebe smatraju stručnjacima opšte prakse setili su se i španskog „gurua“, Đokovićeve „semenkarske“ ishrane, njegovog „neprofesionalnog“ produženog odmaranja s porodicom, gubitkom volje za treniranje… Bilo je naravno i primitivno-vulgarnih „tumačenja“ koja nisu za ove stranice. Đokovićev život, njegova karijera, porodica, pa eto i jelovnik i kilaža postali su tema uglavnom onima koji u svojim životima nisu napravili ama baš ništa i da sebi nikakvu dijagnozu zbog toga nisu postavili.
U prethodnim godinama kad je suvereno vladao svetskim tenisom, ishrana, težina i mišići nisu mogli biti tema. Tad se spočitavalo da porez plaća u Monaku, a ne ovde, a i oženio se, gle čuda, u Crnoj Gori, a ne u Srbiji. Oni drugi bez mere i skrupula veličali su njegove uspehe tako što su ih više nego što je to normalno prisvajali, od njega pravili božanstvo i reper za „srpsku superiornost“. Đokoviću verovatno nije prijalo ni jedno, ni drugo, prihvatao je to kao nusprodukte uspeha s jedne, i frustracija sa druge strane.
Jesenas je „šokirao“ naciju kad je izrekao da mu mesto broj jedan više nije prioritet, prekjuče je pokušao iskreno i jednostavno da objasni kako je imao baš loš dan. Da je smrtnik, čovek, a ne robot.
Analitičari tuđih života očigledno ne prihvataju da su Đokovićeve pobede i porazi, pre i posle svega, samo njegovi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
