Kako će se okončati poslednji nesporazum oko necarinskih barijera koje je Hrvatska uvela “trećim zemljama” u ovom trenutku je neizvesno, ali ko će platiti “račun” zbog takvih igara već se naslućuje – uglavnom građani.
Činjenica je da su čarke i verbalna nadmudrivanja sa komšijama jedina ideja regionalnih političara kada nastoje da podignu svoj rejting. Kada se sve već dovoljno zakuva, za rešenje problema najčešće traže tutora, obično evropske ili međunarodne institucije. Problem je, međutim, što su se tutori, zauzeti i svojim problemima, već zamorili od nedozrelih balkanskih vođa, pa konstruisane sporne situacije tavore i postaju kamen na kome se nadgrađuju nove.
Bilo bi dobro da takvu sudbinu ne doživi poslednji u nizu sporova oko uvoza hrane iz zemalja koje nisu članice EU. Jer, detaljne kontrole luka i paprike na granici, usporiće njihov put ka tržištu, a cena tih provera, uvećana čak 22 puta, pogodiće i krajnjeg potrošača u Hrvatskoj, i proizvođače koji bi mogli da zabeleže pad porudžbina. Još je veća nelagoda kod ovog poteza to što nije bio najavljen, već je izvoznike iznenadio na graničnom prelazu.
Na tu meru reagovale su sve zemlje na koje se odnosi, od Srbije, BiH, Makedonije do Turske. Iz naše vlade odmah je upućena i nota Hrvatskoj, a taj deo institucionalnog reagovanja odmah je dopunjen osvežavanjem sećanja da se slične stvari obično dešavaju uoči obeležavanja godišnjice “Oluje”, ne bi li izazvale zapaljivu retoriku na koje će druga strana odgovoriti baš u trenutku koji joj je pogodan.
Iz srpske Vlade stigla je i najava da ako dva ministarstva poljoprivrede ne reše problem, ići će se ka Evropskoj komisiji jer podizanje cena iz procedure u međusobnoj trgovini nije u skladu sa SSP-om koji je Srbija potpisala sa EU, a hrvatska bi to morala da poštuje i primenjuje. Već u ponedeljak, pogođene zemlje ovog regiona o tome će razgovarati na samitu u Sarajevu a ukoliko to ne da rezultate, a Evropska komisija ne pronađe efikasno rešenje, razmatraće se mogućnost uvođenja kontramera.
Istina je da ta poslednja opcija ima najmanje šansi da se stvarno i primeni, jer šta god da Srbija preduzme zvanično, kroz neki novi pravilnik, uputstvo ili čak izmenu zakona, odnosiće se i na uvoznike iz drugih zemalja, što nikako nije cilj. Moguće su, naravno i neformalne “akcije”, poput one na koju pozivaju udruženja potrošača, koja srpskoj javnosti poručuju da kupuju domaće, a jedna od pominjanih varijanti je i da prećutno, carinici otpočnu mnogo detaljnije kontrole hrvatskih kamiona. U takvoj klimi, objašnjenje hrvatskih vlasti da su novom merom hteli da zaštite svoje potrošače i da podstaknu domaću proizvodnju, gubi na uverljivosti. Jer, epilog bi mogao da bude oskudnija i skuplja ponuda na njihovom tržištu, dok bi od carinskih prepreka privrede obe zemlje imale samo štetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
