Ubistvo, nasilje i (ne)odgovornost

Paradoksalno, ali sad su svi kao zapanjeni, zgroženi, „lično pogođeni“, što je Lovrić bivšu suprugu brutalno ubio udarcem kamenom ili kako neki mediji navode – mermernom pločom u glavu. Naročito zbog toga što niko nije želeo ili smeo da joj pomogne dok je nasilnik jurio kroz Centar za socijalni rad.

Ovaj slučaj otvorio je niz pitanja, preko toga ko je odlučio da se otac viđa sa decom, makar i u kontrolisanim uslovima, ukoliko je bio na odsluženju zatvorske kazne zbog nasilja nad detetom; da li su institucije primile nove prijave zlostavljanja supruge i šta je urađeno po tim prijavama; da li su institucije izvršile procenu bezbednosnih rizika koju su u obavezi da urade, i tako dalje.

Ovaj slučaj nije usamljen. Slično je bilo i u jednom selu kraj Negotina, gde je suprug ubio svoju ženu koja ga je prethodno napustila zbog maltretiranja i koja ga je prijavljivala za nasilje i pretnje smrću. Policija i tužilaštvo u Negotinu morali su da odrede hitnu meru suprugu pošto je već bio poznat policiji zbog nasilja u porodici i razbojništva, ali to ipak nije učinjeno.

Svakog meseca u Srbiji u proseku budu ubijene tri žene i to od svojih partnera. Džaba je što mediji i nevladine organizacije upozoravaju na rastući trend surovih porodičnih ubistava, a političari daju protokolarne izjave o tome kako će kazniti odgovorne u institucijama i kako su, zaboga, usvojili novi zakon, akcioni plan, strategiju… Pogledajmo se u oči i recimo – sistem ne funkcioniše. To se najbolje vidi kada se, post festum, analiziraju ovi tragični slučajevi – te on je bio osuđen za nasilje, pa je žrtva godinama tražila pomoć od državnih institucija, prijavljivala nasilje, zvala policiju, službe za socijalni rad, prijavljivala tužilaštvu… Ali u slučajevima kada treba pomoći žrtvi institucije ne funkcionišu, jednostavno okreću glavu, jer zašto bi se oni, zaboga, bavili poslom za koji ih država tako malo plaća?! Bolje je ne raditi ništa i uzimati novac, a uporedo s tim kukati kako su uslovi za rad nikakvi. A i žrtva će se uvek vratiti nasilniku, to su ipak njihovi porodični odnosi pa što bi se država petljala u to i slični izgovori.

I sada je sve potpuno besmisleno, jer ko će da odgovara za to što je Olga prijavljivala nasilje, a državne institucije nisu reagovale? Pa niko, jer ko je u institucijama u Srbiji ikad pa i odgovarao za ovakve propuste?! A i koga je briga? Samo će da je ubace u statistiku.