Udar na hrabru novinarku

Zato što je jedna od retkih koja javno ukazuje na ratnohuškačku i ratnoprofitersku prošlost aktuelne vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem, kao i na strašne zločine koje je na ovim prostorima počinio režim Slobodana Miloševića.

Kad god naša novinarka napiše da se u Srebrenici dogodio genocid, postaje meta ove vlasti i njihovih saboraca u desničarskim grupama, kojima ne odgovara da se sazna istina o monstruoznim zločinima koje je počinila srpska strana, a u kojima su oni učestvovali i koje su zagovarali i na osnovu kojih su se obogatili.

Njima odgovara da građani i građanke ove zemlje budu zatrovani nacionalizmom da ne bi osetili enormno siromaštvo u kojima žive, dok se ove lažne patriote sve više i više bogate.

Kada naša novinarka spomene srebrenički genocid, osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj je spreman da je pregazi džipom (o kojem obični građani i građanke mogu samo da sanjaju), a koji je „zaradio“ zahvaljujući svojoj zločinačkoj prošlosti i time što je politički otac Aleksandra Vučića, koji mu je dao da bukvalno preti kome hoće bez ikakvih posledica.

Kada naša novinarka izjavi u serijalu „Kvaka23“ novinske agencije FoNet da je Republika Srpska genocidna tvorevina, onda joj stignu preteće i uvredljive poruke preko društvene mreže Fejsbuk od tim menadžera u Fudbalskom savezu Srbije, koji joj kaže da je ona sada „jedina njegova briga“ i da je svojim nastupom „uvredila njegove pirane na suvom“.

Vučiću, njegovim radikalima i na hiljadama ratnih zločinaca koji slobodno šetaju našom zemljom ne odgovaraju novinari i novinarke poput Čongradin, jer ukazuju na njihovu mračnu prošlost i kriminalno-koruptivnu sadašnjost.

Zbog njih Srbija neće imati svetliju budućnost.

Jedina nada je da se na javnoj sceni pojavi više ljudi kao što je naša hrabra novinarka.

Otkako je Vučić na vlasti, napadi na objektivne i kritički nastrojene novinare i novinarke postali su svakodnevica.

Samo u ovoj godini, prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, bilo ih je preko 90. Retko koji napad bude procesuiran, i to se desi samo zbog pritiska javnosti.

Novinare i novinarke tuku, maltretiraju, prete, pljuju po prorežimskim tabloidima… rade sve kako bi nas zaustavili.

Ali se varaju, neće zaustaviti da ih kritikujemo, jer apsolutno zaslužuju svaku našu izgovorenu ili napisanu kritiku, jer nas vode u totalno siromaštvo, izolaciju i ponor.

Iako se Fudbalski savez Srbije ogradio od pretnji koje je njihov zaposleni M. Č. uputio našoj novinarki, i ptice na grani znaju koliko je jaka sprega huligana i vlasti, da je to jedna celina koja ovu zemlju vuče u sve veću propast.

Ostaje da se nadamo da će zbog velikog pritiska javnosti (zbog kojeg je juče premijerka održala sastanak sa članovima Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara) Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal reagovati na poslednji napad na Snežanu Čongradin i bar malo stati na stranu istine i pravde.