Brzo, možda brže nego ikad ranije, predsednik Srbije reagovao je na navode u prekjučerašnjem tekstu Danasa da „Rusija koristi Nikolića za opstrukciju EU integracija“. U najavi intervjua za ruski portal Sputnjik koji će u celosti biti emitovan pred Novu godinu, predsednik je juče uzvratio sa „ni Rusija niti iko na svetu ne može da me instruiše, niti to radi“. Sem, ove glavne – da Putin nikada nije intervenisao po pitanju srpskih evrointegracija, ali da jeste Beograd zvao Kremlj, Nikolićeva izjava sadrži i još dve uočljive poruke.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Prva je da on nije, niti institucionalno može biti opozicija Vučićevoj vladi. A druga, da su u Rusiji svesni da bi ulaskom Srbije u EU „izgubili prijatelja, jer bi Srbija u toj situaciji morala da se uklapa u zajedničku spoljnu politiku“ Brisela. „To nije igra. Naša vlada zna da postoji zajednička spoljna politika EU u koju, nadam se, možemo da se ne uklapamo, koristeći presedane koji se već javljaju u EU“, kaže Nikolić.
Ovo je jasna tačka u kojoj se politika Vlade i Nikolićevi stavovi razlikuju. Dok šef diplomatije Dačić kaže da je usklađivanje Beograda i Brisela po pitanju spoljne politike, konkretno odnosa prema Rusiji, nešto što će doći na red kad Srbija postane članica, predsednik Srbije ističe presedan, kojim će se to uklapanje rešiti.
Nije reč samo o nijansama – ovakve razlike u stavovima zaista stavljaju Nikolića u opozicioni položaj prema Vladi, ma koliko predsednik uvek isticao da podržava kurs, napore i politiku premijera Vučića. Sa druge strane, ocena Danasovog diplomatskog izvora da predsednik ne učestvuje u procesu evrointegracija, jeste preterana. Tog procesa u sadašnjem obliku ne bi ni bilo da 2008. Nikolić nije otcepio poslanike radikala i omogućio potpisivanje SSP. Predsednik Srbije je takođe više puta putovao u Brisel i učestvovao na više važnih događaja koje je organizovala EU diplomatija, mada su te njegove aktivnosti nesrazmerno manje, nego druge. On takođe, razgovara i sa svim briselskim zvaničnicima koji posećuju Beograd, ponekad izražavajući rezervu, kao što je to učinio i prošle godine u ovo vreme, prilikom prve posete Johanesa Hana. Tada je podsetimo, Nikolić rekao da je priznanje Kosova uslov na koji Beograd nikad neće pristati.
Ali, od države koja je ozbiljno ušla u proces evrointegracija, trebalo bi očekivati bolje „uklapanja“ njenih najviših zvaničnika. Odnosno, od Nikolića da svoju podršku putu ka EU pokaže jasnijim i konkretnijim delima. Inače, će sumnje u iskrenost predsednikove podrške rasti. Kao i u njegove političke motive.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
