Umetnost na popustu

U akciji koju su nazvali Popust na umetnost prodajući, uz podršku jedne banke, ulaznice za svega 100 i 200 dinara na blagajni koja je dva dana radila gotovo neprekidno, sve dok do nje nije stigao i poslednji iz kilometarskog reda. Tako su još jednom uspeli da pokažu da građani ovog grada i ove zemlje nisu gladni samo hleba i (banalnih) igara i da ne stoje, kao u svetu, u redovima samo pred otvaranje mega-giga marketa i prodavnica najnovijih modela mobilnih telefona i slične tehničke robe.

S druge strane, to pokazuje i da je veliki broj onih kojima su ulaznice za pozorište po tzv. redovnim cenama preskupe. Odnosno, da obrnemo stvar, da velika većina onih koji ima novca, onih koji su ga stekli u novija vremena, najčešće nema, kako se to kaže, razvijene kulturne potrebe. I, opet, da se vratimo onima koje stoje u redovima zbog jeftinijih karata – možda su to oni nekadašnji ostaci ostataka srednje klase, elite koja se merila znanjem a ne imanjem, i koja sa neoliberalnim konceptom polako ali sigurno nestaje. Bilo bi svakako pažnje vredno istraživanje u kome bi se preciznije utvrdila struktura „stajača u redovima“ ispred pozorišnih blagajni.

Može li ovakav eksperiment trajno uroditi plodom? Finansijski, za pozorište, svakako ne, jer je, kako rekosmo, i ova akcija podržana od moćne banke. Ali, ni njegovi kulturološki efekti i dometi nisu dovoljno ispitani. Ima, naime takvih kulturnih ad hoc akcija – od onih kakva je Noć muzeja i koja nije jeftina, do besplatnih koncerata Filharmonije na Ušću poput kakvog rok spektakla. I zajedničko im je to da publika pohrli u takvom broju kakav se pre i posle ovih događaja u tim institucijama ne viđa. Filharmonija je, naime, opet najčešće preskupa za veliku većinu istinskih zaljubljenika, a muzeji, iako uglavnom besplatni ili sa ulaznicama po simboličnim cenama, zvrje prazni.

Ipak, u ove praznične, svečarske dane želite da poverujete da je ova lepša slika grada – sa ljudima koji hrle u pozorište – njegova istinska slika. A da je „reklama“ o umetnosti na popustu zapravo samo potvrda njene neprocenjive vrednosti.