Ustav za Evropu

Nažalost, one do toga nisu same došle već se, kao što to u Srbiji obično biva, do te teme došlo na putu ka EU i uz poruke Brisela. Svih ovih godina vladajući režimi su je uspešno zaobilazili i utišavali glasove koji su govorili da je Ustav samo smetnja i teret, a sada gotovo da nema stranke, osim DSS, mastermajnda Ustava, koja nije svesna ovog problema.

Manjkavosti Ustava su višestruke i on, kako kažu stručnjaci, ne odgovara zahtevima savremene, evropske, demokratske države. Ustavni sistem je neefikasan, nelogičan i preskup. Gotovo da nema njegovog dela koji ne treba da se menja i modernizuje od preambule koja Kosovo definiše kao deo Srbije, preko sistema organizacije vlasti, kataloga ljudskih i građanskih prava i sloboda, do evrointegrativne klauzule koja sada ne postoji a koja bi morala da bude tu ako Srbija zaista želi u Uniju.

Proces pregovora s EU koji bi, po svemu sudeći, mogli da počnu 2014. prava je prilika za ozbiljan razgovor na ovu temu. S obzirom na to da premijer Ivica Dačić veoma optimistično najavljuje da bi pregovori Srbije i EU o članstvu mogli da traju pet godina, može se zaključiti da će Srbija novi Ustav dobiti najkasnije do 2019.

Na kraju, izmena Ustava je neophodna pre potpisivanja Sporazuma o pristupanju EU, koji se obično realizuje godinu dana ili šest meseci pre zvaničnog ulaska. Po toj računici, novi najviši pravni akt trebalo bi da bude usvojen do 2018. Nedavno usvojena Strategija za reformu pravosuđa za period od 2013. do 2018. takođe predviđa izmene Ustava, ali se u njoj niti u pratećem akcionom planu za njeno sprovođenje ne navodi rok u kojem do toga treba da dođe.

Najoptimističniji scenario je da Srbija novi ustav dobije za godinu ili dve ako se stranke slože jer je za to potreban široki konsenzus. Najgori scenario bio bi da o svemu pa i o onome šta i kako treba menjati odlučuju jedan ili dvojica vodećih političara.