Ustavna hajdučija

Od kosovske preambule, preko nepreciznih stavki o Vojvodini, međusobno suprotstavljenih odredaba, blanko ostavki, ostavljenih „kanala“ za uplitanje izvršne vlasti u nezavisnost pravosuđa, do neusklađenosti s pravnim načelima EU u pogledu odnosa međunarodnog i domaćeg prava. I tako dalje. Poput pravopisnih grešaka. Ili nejasnog definisanja položaja predsednika Republike, koji može biti i Milutinović i Putin, kako zatreba. Na sve to su mnogi ugledni srpski pravnici upozoravali rane jeseni 2006, kada su DSS, DS, G17, SPS, SRS i SPO odlučili da je i kilav ustav bolji od onog iz 1990. godine. I jeste bolji, ali to baš i nije teško. A, koliko bolji, pokazuje se ovih dana. Većina onih koji su ga usvajali, sada bi, na petu godišnjicu, da ga menja. Time ne samo da potvrđuju da su te 2006. pogrešili, već, još gore, da smo jedna mnogo neozbiljna zemlja. Mada, to ionako znamo.

Setimo se i onog dvodnevnog referenduma. Ustavna kampanja je po intenzitetu bila sve samo ne demokratska. Celokupni državni aparat, plus „javni medijski servis“, kao i gotovo svi privatni mediji, stavljeni su u službu, što bi rekao Koštunica, „ustavne brane otimanju Kosova“. Dobro, bar se tadašnjem premijeru na nedoslednosti ne može zamerati. Sve bi isto radio i danas. Što ne znači da je u pravu. To nikako. Tadić, tada predsednik u kohabitaciji s Košuticom, danas mudro ćuti. Umesto njega govore pravni eksperti DS. Gde su bili pre pet godina? Gde je bio Drašković? Da, u Ulici kneza Miloša, ministar spoljnih poslova. Gde je bio Dinkić, danas najglasniji zagovornik decentralizacije i regionalizacije? Briga o državnoj kasi bila mu je preča od ustavne materije.

Dobro, eto, napokon su shvatili. LDP-u i Čanku, bar u vezi s ovim, svaka čast. Sve im je bilo odavno jasno. Ali, da bi se Ustav menjao, biće neophodna dvotrećinska većina u parlamentu i da se na referendumu „za“ izjasni više od polovine ukupnog broja upisanih birača. Da ne dužimo, ako DS i ostali posle narednih izbora krenu u ustavne promene, a moraće bar zbog napretka ka EU, po svoj prilici biće im neophodni naprednjaci – dogovor Tadića i Nikolića o reformi Ustava. Pa kad krene objašnjavanje građanima o novom istorijskom datumu pred Srbijom… Ali, evo predloga, umesto Sretenja, neka bude Mitrovdan. Da se konačno oprostimo od hajdučke politike.