U ovom trenutku nije vidljivo kakve će sve političke posledice na Balkanu izroditi nespremnost Prištine da sprovede dogovor o Zajednici srpskih opština. S tim što je nespremnost prilično eufemistična reč. I to uprkos uveravanjima proevropskih političara i analitičara iz Prištine – ima i takvih a ne samo tvrdo nacionalno opredeljenih.
Oni naime kažu, da je samo reč o proceduralnoj situaciji, te da će Ustavni sud Kosova sigurno proglasiti sporazum o ZSO ustavnim, te da će već u martu biti formirana ova asocijacija srpskih opština. Kada je o proceduralnim situacijama reč, prema tumačenju u Beogradu, rok za formiranje ZSO bio je 25. decembar. Sve i da je tračno da su na delu formalnosti kao taktika vlasti da se izbori sa ekstremističkim potezima opozicije, samo odugovlačenje je izuzetno sporno.
Jer, šta bi bilo da je Beograd odugovlačio sa ispunjenjem svojih obaveza u ovoj meri kao Priština? I da je dizanje carine na Jarinju poslato na upit Ustavnom sudu Srbije od strane vlasti, a ne desne opozicije? I da se, kao što beogradska štampa primećuje, izvestilac EP za Srbiju oglasio onako kao Ulrike Lunaček za Kosovo – da treba menjati dogovor ako je neustavan. I kojoj je premijer Vučić ironično poručio da se nada da će istu zabrinutost pokazati i za poštovanje Ustava Srbije – onog čija kosovska preambula još važi.
Briselski sporazumi, počev od aprila 2013. proizveli su veliku političku borbu za vlast u Prištini, u čijoj osnovi je, kako primećuju posmatrači iz Tirane, sukob bivših komandanata OVK. Na površini sukoba je neodustajanje od borbe za što samostalnije i što suverenije Kosovo, a u dubini je ogromno nezadovoljstvo onih koji smatraju da su njihove ratne zasluge neadekvatno nagrađene u miru. I to kad je reč o poslovima, bezbednosti od Haga i količini vlasti. Iz tog ugla, zaključci tipa da evrointegracija Kosova ne prati u dovoljnoj meri unutrašnja demokratizacija, deluju kao nazivanje povetarcem ono što je u stvari razorna oluja.
To sigurno zapadni saveznici Prištine odlično vide, kao što previđaju da je Beograd, procesu normalizacije možda pristupio sa mnogo mana i sa velikim teretom iz prošlosti, ali da je dosad sve dogovoreno sproveo. Uključujući i dogovor o pravosuđu koji je pratila baražna vatra desne opozicije o izdaji. Opstrukcija u Prištini može, za sada vanparlamentarnoj desnici u Srbiji, samo da pruži novu municiju, ali i delu institucija oličenom u predsedniku Nikoliću. Predsednik Srbije, koji deklarativno podržava pregovaračka nastojanja Vlade u briselskom procesu sa Prištinom, kako pokazuje dosadašnje iskustvo, drži u fioci svoju platformu o Kosovu, koju može bilo kad da izvuče u javnost. I da otvori politički sukob, koji može dati za pravo tezi Vesne Pešić da je kosovsko pitanje postalo ustvari pitanje kako se u Beogradu gubi vlast.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
