"Uzeti" Beograd

Ako pogledamo unazad, naprednjački lider Vučić je od 2012. u neprekidnom pohodu na vlast. Tako je 2012. bila Nikolićeva pobeda na predsedničkim izborima i socijalističko-naprednjačka vlada, pa je na izborima 2014. ta vlada postala suštinski nešto drugo, naprednjačka sa dodatkom socijalista. I „uzet“ je Beograd od DS. Na izborima 2016. naprednjaci su osvojili Vojvodinu i mnoge opštine i gradove u Srbiji, da bi 2017. Vučić to krunisao predsedničkom funkcijom.

Realni rast rejtinga Vučića i SNS međutim okončao se sredinom 2014. kada je sklonjena u stranu antikorupcijska borba – uzgred i jedno i drugo proizveli su sukobljeni delovi establišmenta Demokratske stranke. Od tada, visoka popularnost se održava čistom tehničkom propagandnom manipulacijom, i drugim manje suptilnim metodama. I to bi moralo da se pokaže u Beogradu – koji je tradicionalno uvek bio nešto skloniji opoziciji nego unutrašnjost Srbije. Međutim, kako u ovom trenutku izgleda opoziciona scena, teško da će SNS izgubiti prestonicu, koliko god da je Vučić na predsedničkim izborima sa celom vladajućom koalicijom imao 45 odsto. Na toj sceni dominira rasprava tipa šta je starije – kokoška ili jaje – odnosno da li političku borbu treba da prevode stranke i profesionalni političari ili građanski aktivisti. Zatim, ko tu ima veći rejting pošto samo taj sa najvećim rejtingom može da bude predvodnik, a ostali ako taj uopšte hoće da ih primi na svoju izbornu listu, moraju da mu se priklone. A ko se ne prikloni na njega će pasti odgovornost da je prizivao neuspeh možda u potaji radeći za vlast. Te čija ličnost može u svesti birača da se pobednički projektuje, a koga nema šanse da prihvate, jer nema lep osmeh. I konačno, taj neko mora da se kune da neće sarađivati sa Vučićem. Što je besmisleno – taj lider će u slučaju da bude gradonačelnik i da vodi grad, i te kako morati da sarađuje sa nosiocem republičke vlasti. I naravno, on ili ona ne može dobiti na izborima ako ne uzme deo Vučićevog biračkog tela.

Opoziciji treba malo racionalnosti da iskoriste zamah koji im pravi sama Vučićeva autoritarna vlast i njeno feudalno gazdovanje Beogradom. Ali i to malo može se pokazati nedostižnim u moru ličnih sujeta i interesa.