Vaskrsli stanovi

Trebalo je da gradi milione kvadrata jeftinih stanova, po ceni od 380 evra po kvadratnom metru i da sve to završi za par godina. Samo mesec dana pošto je tadašnji premijer Aleksandar Vučić ovu investiciju najavio kao jednu od četiri ključne mere ekonomskog oporavka Srbije, akcije Arabteka su doživele kolaps. Ne treba posebno naglašavati da od tog projekta nije bilo ništa.

Ovo naravno nije jedino džinovsko ulaganje koje je trebalo da spasi Srbiju, ali se završilo na krupnim naslovima nade. Ko se još seća Mubadale i fabrike čipova? Pa fabrike delova za Boing i Erbas? Pa Al Dahre. Sve redom, ove investicije žive samo još u novinskim arhivama.

Sada je predsednik Vučić odlučio da jednu od njih vaskrsne. Nema Arabteka, ali se ponovo najavljuju gradnja jeftinih stanova. Umesto 380 evra, cena je 500, a sve bi trebalo da bude izgrađeno za „tri do deset godina“. Pošto nema ni firme koja može da propadne, ni preciznog roka koji se može probiti, ova investicija ima sve izglede da uspe. Na svako buduće pitanje „šta je s gradnjom“, uvek se može odgovoriti „radimo na tome“. A za svake izbore se može podići po neka zgrada da se u finišu srećnim kupcima dele ključevi.

Međutim, ako bi se najave uzele za ozbiljno, realnost čitavog projekta je u najmanju ruku, upitna. Teorijski, ako se država odrekne svih svojih primanja – naknada i poreza, ako pokloni zemljište, ako firme budu radile bez profita, ako gradnja bude masovna i tipska i ako se sve to poklopi bez ikakvih grešaka u izvedbi, a u proporciji obećanih dva miliona kvadrata, stručnjaci kažu da je moguće da kvadrat stvarno i košta pomenutih 500 evra. Ako.

Ali, „novija istorija Srbije“ pokazala je da tako nešto nije ostvarivo. Aktuelna vlast nije patentirala jeftinu gradnju. I prošla je obećavala stanove po ceni od par stotina evra po kvadratu, pa se sve završilo na tome da su nekretnine u Stepi Stepanoviću prodavane po 1.200, 1.300 evra za kvadrat. O kvalitetu da ne govorimo.

Sva je prilika da će i ovo tako završiti. Još kad se u podsetimo da je istih dva miliona jeftinih kvadrata, pa i na istim lokacijama (Makiš) obećavao član vladajuće koalicije Bogoljub Karić, izvesnost postaje još upitnija.

Zbog svega ovoga, možda i ne čudi da u budžetu za narednu godinu, o kojem poslanici upravo ovih dana raspravljaju, nema ni pomena ovih megalomanskih građevinskih poduhvata. A gde nema para, nema ni rada. Ali ima naslova. Barem za novu arhivu.