Važnost Kustendorfa

Videli biste ih opuštene, nenametljive, u društvu filmskih studenta, svojih prijatelja ili porodice, kako razgovaraju o filmu, druže se, piju, pevaju, smeju… Bez ikakvih predrasuda i uobraženosti, sa istinskom, zajedničkom idejom da nema razlike između učitelja i učenika, već da su svi jednaki zaljubljenici u sedmu umetnost.

Slavni reditelji i glumci, snimatelji i montažeri nagrađivanih filmova, već osam godina unazad, sa prvim danima nove godine pohrle ka Zapadnoj Srbiji – na svež planinski vazduh, dobru hranu i filmske projekcije. Za njima pristižu i mladi autori, koji svoju budućnost vide u njihovoj profesiji i koji na ovom festivalu jedini i dobijaju nagrade za svoja ostvarenja, budući da poznati reditelji mogu dobiti samo priznanje za buduće filmove.

Ali sve što se dešava na ovom festivalu jedinstveno je i neobično. Prostor je izvan uobičajenih mesta na kojima se obično održavaju filmski festivali. Nema crvenog tepiha, nema blistavih toaleta, nema plaža i starleta koje su tu samo da bi bile viđene. Sav glamur zasnovan je na helikopteru kojim neke od zvezda pristižu na Mokru Goru, služeći se pogačom i domaćom rakijom po sletanju na njeno tlo. Od tog trenutka oni postaju kao i svi drugi privremeni stanovnici Drvengrada.

Prema rečima direktora i glavnog selektora Kanskog festivala Tjeri Fremo, Kustendorf je jedinstven festival na svetu. Čak ni Sandens nije više ono što je nekada bio – oaza nezavisne produkcije u sred Sjedinjenih Američkih Država. Danas je to mesto za otkrivanje novih autora od strane holivudske industrije. Kustendorf se još ne da komercijalizaciji.

„Ovo je suština priče – imate više generacija, Bertrana Tavernijea i studente, spojeni zajedno. Bez tog stava da je jedan od njih učitelj koji će da nauči nečemu sve ostale“, impresija je Alfonsa Kuarona.

Džim Džarmuš, Asgar Farhadi, Paolo Sorentini, Monika Beluči, Džoni Dep, Berenis Bežo… Kustendorf je za osam godina doveo toliko značajnih imena iz sveta filma, koliko ostatak regiona nije uspeo da iznedri skupa. I ta činjenica čini ga posve jedinstvenim.

Jedinstven je i zbog muzičkog programa koji prati svako veče festivala. Bilo da nastupaju Ana Popović ili Nemanja Radulović, Zaz ili Partibrejkersi – spoj različitih generacija, nacionalnosti, muzičkih stilova, doprinosi duh festivala.

Naravno da ničeg od ovoga ne bi bilo bez Profesora, Emira Kusturice, koji zahvaljujući svojim prijateljstvima i poznanstvima uspeva godinama da održi misiju ovog festivala. Ali utisak je da Kustendorf sada funkcioniše gotovo i bez njega. Ovaj voz se ne može zaustaviti.