Veće plate, veći dug

Već početkom naredne godine, tvrdi on, prosečna zarada u Srbiji biće 600 evra. U Beogradu, predviđa da će iznositi čak 770 ili 780 evra. Znači, izbori će tek malo posle početka godine, kad ljudi osete blagodeti potrošnje.

Ko će, pak, dobiti te povišice, predsednik nije objasnio. Ne zna se kako će na to naterati privatne firme, tek izašle iz pandemije – pod uslovom da se sadašnje prognoze o kraju pošasti koronavirusa obistine.

One će istovremeno morati u svega nekoliko meseci, do izbora, da vraćaju svoju proizvodnju u stare koloseke, pa onda da je podižu na nivo koji omogućava platu od 600 evra. To neće biti lako ni malim firmama ni velikim sistemima.

Da li će njihovi partneri iz zemlje i sveta, kupci njihovih proizvoda, dobavljači sirovina, pratiti tako nagli razvoj?

Jer tamo se rast proizvodnje ne tempira prema izbornim procesima, nego prema tržištu. Šta će mali privrednik da uradi ako ne može da ispuni predsednikova očekivanja?

To je još jedno pitanje ali za sada nema rešenja. Na deo privrede u kome radi više od milion ljudi predsednik ne može da računa.

Među tim firmama je i veliki deo onih stranih, za koje je država dala subvencije, ali kako da tim slavljenim partnerima objasni da moraju da povećaju zarade, kad su im obećavali radnika po ceni od 200 evra.

I kako da natera one koji i sada, bez obzira na to kako stoje u svojim bilansima, plaćaju minimalce od oko 300 evra, da taj „trošak“ udvostruče? A u takvim firmama radi preko 350.000 ljudi.

Predsednik će muku oko dostignutih 600 i više evra morati da svali na javni sektor, to je jedina nada da se povuče prosek.

Istina je da zdravstvo, prosveta, vojska i policija, pa i javne uprave, nemaju zarade kojima mogu da se pohvale, ali su one srazmerne snazi budžeta.

Ako se dele povišice, moraju da budu u skladu sa rastom ekonomije, a to je već nekoliko godina unazad, sasvim zaboravljeni paritet.

Nije planiran ni sada, jer će u optimističnom verovanju predsednika on iznositi čak i do sedam odsto, što još uvek nije dovoljno da bi se ostvarile 20 odsto veće plate.

Još će teže biti da oko 700.000 radnika javnog sektora dobije tako velike zarade da one uvećaju prosek.

Uz sve to, disbalans koji prati javne prihode i zarade u javnom sektoru sve je veći, a problem je najjednostavnije rešiti novim zaduživanjima.

E, tu smo se dobro snašli. Dug je sve veći, dosegnuće i onih 60 odsto BDP koji je označen kao crvena linija, ali za predsednika to nije problem. Važni su izbori.