Crvena zvezda i Partizan ponovo su od Fudbalskog saveza Srbije dobili novac da bi premostili ona najhitnija dugovanja od kojih im je zavisila UEFA licenca za igranje evropskih kupova.
Večiti rivali tako su nastavili dugogodišnju tradiciju po kojoj su navikli da u Savezu ili državnim preduzećima koja ih finansiraju sponzorskim ugovorima postoji vreća s novcem koja kao da nema dno.
A kada će večitima novac prestati da pada kao da im ga neko baca iz helikoptera, pitanje je na koje postoji vrlo jednostavan odgovor – onda kada za to bude političke volje.
Srpski fudbal je kao i većina drugih stvari u društvu ogrezao u političkoj (samo)volji vladajućih struktura.
Iako sadašnja vladajuća struktura ne preza da u ogromnim količinama troši pare kako bi narod imao „hleba i igara“, odnosno večite u evrokupovima, sistem čašćavanja Zvezde i Partizana ipak nije njihov izum.
Dovoljno je podsetiti da je grad još u vreme bivše vlasti plaćao sve dugove košarkaških sekcija prema hali Pionir, a država je nesebično preuzela brigu o fudbalskim velikanima, nabacujući im sponzore od Telekoma do EPS-a.
Na kraju, politička volja je presudila i da Gasprom već više od decenije finansira crveno-bele, čak i u onim godinama kada nisu mogli ni kvalifikacije za evrokupove da prođu.
Ono što najviše zabrinjava u činjenici da je FSS ovog leta izdvojio za večite oko 2,5 miliona evra jeste to što je Savez svesno pristao da nekim klubovima bude majka, a drugim maćeha.
Dok se na večite svake godine troše basnoslovne sume, mnogi drugi klubovi, čak i iz Superlige, ne mogu da pokriju ni osnovne troškove plata fudbalera, radne zajednice, komunalija…
Da je na primer svaki klub Superlige dobio po 100.000 evra jednokratne pomoći, sigurno bi mnogi gorući problemi bili rešeni u ekipama kao što su na primer Rad ili Mačva, za koje se zna da su u najvećoj finansijskoj dubiozi.
Drugo važno pitanje odnosi se na to imaju li večiti plan za dan posle, kada im neko bude saopštio da su potrošili sve što su mogli i da para više jednostavno nema.
Kao kada je Zvezda zbog 840.000 evra pre šest godina bila suspendovana iz evrokupova.
Čelnici FSS se ponašaju kao i vrhuška države. Organizacija sa vrlo redovnim i nemalim prihodima raspolaže tim parama kao sa dedovinom, ne postoje jasni kriterijumi za pravičnu i ravnomernu raspodelu sredstava onima kojima su najpotrebnija, a ne onima koji najviše imaju, a najviše sa tim ne znaju.
Ako održavanje „nacionalnih institucija“ državu mora da košta, onda je makar nužno da se javno saopšti koliko se na to daje i ko za te pare odgovara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
