Velika Srbija – Besna kobila

I baš kao u pesmi Đure Jakšića u kojoj otac sinu na vašaru nudi viteške rekvizite, odeću, konje, a ovaj bi najradije – pečenja jarećeg, tako je i veliki, kako mu tepaju, najveći u regionu, Beogradski sajam knjiga prepun dela sa najdubljim i najmudrijim rečenicama, sa najlepšim rečima, velikim mislima… ali neki, neretko upravo deca, biraju na njemu ne knjige, već, što rekla jedna druga srpska mudra glava, zvona i praporce.

Iako je mnogo onih koji u moru blaga svetske i domaće literature traže i pronalaze i najdragocenije bisere, knjige tek prevedene, sveže, sa mirisom štampe pristigle na Sajam, one netom prelomljene, jedva stigle da budu cipovane, iako, dakle, mnogi znaju šta tu traže i šta će naći, nije čudno da ima onih koji traže i ono što po svojoj suštini jednoj manifestaciji knjige, pa i lepog, dobrog i istinitog, ako verujemo da je knjiga proizvod ovih ideala, ne pripada. Nije čudno jer je realnost izvan Sajma sve bliža rijalitiju koji zapravo preti da je u potpunosti zameni, ako to već nije učinio.

A deca, „ukras sveta“, deo su te realnosti kojom je najlakše manipulisati i koja samo imitiraju odrasle i njihove obrasce. Pa je tipična sajamska slika da se grupice njih u predtinejdžerskom i tinejdžerskom uzrastu raspituju kako doći do štanda gde učesnica rijalitija potpisuje svoju autobiografiju ili do onoga gde će se fotografisati sa haškim osuđenikom i taj „trofej“ podastreti kao dokaz da su bili na Sajmu. Osim stanja u društvu i njegove refleksije i na manifestacije ovakvog tipa, ni sam Sajam u čitavoj stvari nije baš nevin.

NJegov Odbor uoči početka dokazivao je da je sasvim u redu da se sa svog uobičajenog mesta potisne jedan nevelik, ali značajan, profilisan i za ovu kulturu izuzetno važan izdavač da bi se isto ustupilo izdavačkoj kući na čijem je čelu likom i delom pomenuti osuđenik jer, eto, oni su ipak nekakva izdavačka kuća i imaju dovoljan broj naslova baš za to mesto. To kakvi su naslovi u pitanju valjda uopšte nije bilo sporno. A u stvari, sporan je kriterijum količine naslova kao određujući u odnosu na to šta se objavljuje.

Pomenuta izdavačka kuća našla se tako na mestu pored izdavača koji znaju da objave i knjige koje potom budu ovenčane najprestižnijim domaćim književnim priznanjem. Dakle, Velika Srbija, a pored – Besna kobila. Neko primeti kako da zvuči sasvim prikladno a, zapravo, radi se o zastupanju dijametralno suprotnih sistema vrednosti.