Zašto bi u priči o smrti beba od velikog kašlja trebalo da se pogledamo u ogledalo?

Ako se setimo da je realnost sama po sebi neutralna, a da je svako boji i vidi kroz sebe i u skladu sa svojim psihološkim, emotivnim, kognitivnim i drugim mogućnostima, nije ni čudo što nam je smrt od infektivne bolesti za koju postoji vakcina sada top tema u svim segmentima, osim u zdravstvu.

Samo ono nije nadiglo dreku da nam je obuhvat vakcinacijom manji od 95 odsto i da nam preti to što imamo sada.

Takođe, ako dopustimo da je realnost posledica nekakvih ranijih (naših) postupaka, a jeste, onda bi trebalo da se pogledamo u ogledalo i budemo objektivni. Odnosno, da se vratimo na te naše ranije postupke i naučimo nešto.

I nije Branimir Nestorović kriv za smrt beba od velikog kašlja, pa da je po čitav dan sedeo na Terazijama ili u Pinku i mantrao: „Nemojte slučajno da vakcinišete decu protiv velikog kašlja!“

Ili još gore, ulazio u kuće roditelja, koji su baš u tom času krenuli u domove zdravlja da vakcinišu svoju decu protiv velikog kašlja, i fizički ih sprečio.

Skoro da je čujna ponovna dreka posle ovih redova o Nestoroviću. Da je on glavni antivakser, da nas je terao da idemo u Milano tokom umiranja od kovida, govorio ovo i ono.

Sve ste u pravu. A, da li bilo čije mišljenje ili stav fizički može da nas spreči da vakcinišemo decu? Pa, ne može.

Ako bismo se vratili u realnost i na činjenice videli bismo ono što ne možemo zbog dreke s početka ovog teksta.

Šta je potrebno za vakcinaciju? Zdravstvena ustanova, roditelj, dečje rame i vakcina. Da li je tako? Jeste.

Niko, osim roditelja, ne može da uzme dete za ruku i odvede ga na vakcinaciju.

Sa druge strane, niko osim pedijatra, ne može da kaže roditelju da njegovo dete nije vakcinisano po obaveznom kalendaru imunizacije.

Ako roditelj odbije i posle toga da dovede dete, tada bi pedijatar trebalo da ga prijavi inspekciji, slučaj stigne do suda i dosudi se kazna po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

To je put. Kao i na svakom, i na ovom ima raznih prepreka. Na nama je da ga se držimo bez obzira na sve to ukoliko ne želimo smrt još osoba od infektivnih bolesti za koje imamo vakcine.

Jeste, antivakseri su jaki svuda na planeti, kao i kod nas. Ali, jaki su i ravnozemljaši i oni koji kažu da ne jedemo ništa nego da se hranimo Suncem.

Ipak, vakcinacija zavisi isključivo od nas i lekara.

Ako odvedemo dete na vakcinaciju, tada nam ni najveći svemirski antivakser neće moći ništa.

Pustite politiku, gledajte na zdravlje svoje dece.

O zdravstvenom sistemu iluzorno je bilo šta pisati jer smo za smrt beba saznali pre neki dan potpuno uzgred i slučajno, na TV.

Zdravstvene vlasti se nisu potrudile posle prvog slučaja smrti bebe da nam kažu: „Ljudi, dogorelo je. Mrtva nam je jedna beba od velikog kašlja. Pravac svi na vakcinisanje“.

Možda bismo se zadržali na toj jednoj smrti. I ne bismo raspredali o ovome uopšte. Ko zna?

Doduše, ovde nije uzet u obzir naš mentalitet.