Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi zaključili su da su temelji na kojima se gradi Evropska unija, ili evrozona, vrlo dobri, a za probleme je, kao i obično, kriv ljudski faktor. Zato su u ponedeljak odlučili da u tim temeljima promene samo onaj deo koji se tiče discipline. Ispalo je da će se njihovi zahtevi za više Evrope svesti na više discipline. Ona će biti pojačana, a sankcije za njeno kršenje pooštrene i automatizovane.
Kad ih Brisel prozove, zbog nepoštovanja budžetskog deficita od najviše tri odsto i javnog duga od najviše 60 odsto BDP-a, državama članicama će navodno ostajati taman toliko suvereniteta da odluče hoće li snižavati penzije ili povećavati PDV. Šta su zajedničkim snagama detaljno smislili Merkelova i Sarkozi znaće se verovatno danas. Izmene bi trebalo da budu usvojene u martu sledeće godine, a za ratifikaciju u parlamentima pojedinih država potrebno je, procenjuje se, oko 18 meseci. Ali, ni interesima definisana tržišta, ni američkim poreklom u Evropi dosta kompromitovane rejting agencije, nisu poverovale da više kontrole budžetske politike članica evrozone znači fiskalnu uniju, odnosno brzo, a dugoročno rešenje za evropsku dužničku krizu. Berzanski indeksi širom sveta juče su lako podrhtavali, rejting agencija Standard end Purs stavila je na režim posmatranja pred moguće obaranje kreditnog rejtinga sve države evrozone, sem Kipra, koji je već testiran, i Grčke, čiji rejting ne može biti niži.
Mada nemački komentatori vrište u strahu da Sarkozi nije tek tako jeftino prodao svoju francusku kožu i da je od Angele Merkel u zamenu za više discipline na nemački način izdejstvovao više solidarnosti na francuski način, a u vidu zloupotrebe Evropske centralne banke. Ali, oboje su objavili da će poštovati njenu nezavisnost, dok odluke neće komentarisati, čak ni ako se ECB odluči na zabranjeno finansiranje država evrozone.
O harmonizaciji poreskih politika u evrozoni, ili čak na nivou cele EU, nije bilo reči. Analitičarima je jasno da samo više poreske politike na nivou cele Unije, znači više zajedničke Evrope. Tako bi i sadašnji minorni procenat ukupnog evropskog BDP-a, koji se raspodeljuje na nivou Brisela, bio povećan bar do američkog nivoa. A to najbogatijim državama EU nikako ne odgovara, kao što nije odgovaralo ni najbogatijim republikama bivše SFRJ. Pošto se evropski političari prave da jačanje budžetske discipline znači fiskalnu uniju, dobronamerni analitičari su surovo praktični: Nikako da smislite šta treba, a jednostavno je – prepišite od Amerike.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
