Valjda zato što ove Nove godine nije bilo dočeka, slavlja i terevenki nekako trezniji i svesniji već 1. januara smo primetili kakve poklone su nam spremili.
Poskupljuju struja, voda (ponegde), pretplata za RTS i RTV, cigarete, porez na imovinu (isto ponegde), a po svoj prilici uskoro i benzin.
Osim ovog poslednjeg za sve imamo da se zahvalimo različitim nivoima države.
Cigarete poskupljuju zbog povećanja akcize za oko 10 dinara.
To je deo dugoročnog plana povećanja akcize do 2025. godine i s obzirom na trendove u svetu i uticaj duvana na zdravlje teško je reći nešto protiv toga.
Struja poskupljuje za 7,9 odsto i to manjim delom zbog poskupljenja samog kilovatsata, a većim zbog podizanja naknade za obnovljive izvore energije (OIE).
Do sada je ekspanziju malih hidroelektrana i vetrenjača plaćao EPS i po tom osnovu gubici su već počeli da se mere ne u desetinama već stotinu miliona evra.
EPS ni ne treba da plaća OIE već država, to jest mi, ali pitanje je koji je efekat te politike koja je bila veoma popularna u Evropi ali gubi na značaju.
Ako smo već zakasnili sa subvencionisanjem OIE zašto to ne bismo iskoristili i prestali da dajemo milione evra kojekakvim investitorima koji često protiv interesa zajednice zarobljavaju reke da bi osigurali sigurne pare od države, nego prihvatili nove trendove u EU i pustili ih da sami nude cene na aukcijama, što je fantastično smanjilo nivo subvencija u Evropi.
Pitanje je retoričko, pošto je jasno da interesne grupe sa dobrim vezama sa političarima neće lako dozvoliti da im se onemogući šišanje poreskih obveznika.
Kod vode znamo da u Beogradu kubik poskupljuje oko pet odsto, dok u Novom Sadu uvode naknadu za „spremnost sistema vidovoda i kanalizacije“.
To znači da plaćate samu mogućnost da odvrnete slavinu ili povučete vodu za sobom i pošaljete otpadnu vodu direktno u Dunav.
Benzin će po svoj prilici uskoro poskupeti jer rastu cene nafte na berzi, a znamo da se to brzo prelije na cenu goriva na pumpi, daleko brže nego kada recimo cena nafte pada.
Sve ovo će udariti po najugroženijima.
Zaposleni kod države dobijaju povećanje plata ove godine, penzioneri povećanje penzija.
Ali zaposlene u privatnom sektoru i to one sa najmanjim platama čekaju teški meseci u kojima neće ni razmišljati o povišicama, već o tome da li će im reći da sutra ne dolaze na posao.
Firme su uz državnu pomoć nekako pregurale 2020. ali mnogi predviđaju talas bankrotstava i otpuštanja u 2021.
Kako će oni plaćati ova poskupljenja, to je pitanje.
I da, PCR test o svom trošku je poskupeo sa 6.000 na 9.000 dinara.
Srećna Nova godina!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
