Tek što je veo zaborava prekrio „slučaj voz“, u odnosima Beograda i Prištine pojavila se ovih dana nova jabuka razdora, izazvana najavama da se kosovski parlament sprema da usvoji zakon po kojem će Kosovske bezbednosne snage dobiti nove nadležnosti.
To bi, zapravo, značilo da će „na mala vrata“ biti formirana vojska Kosova. Kao što se i moglo pretpostaviti, zvanični Beograd izrazio je oštro protivljenje takvom scenariju, dok kosovski predsednik Hašim Tači tvrdi da mu ustavna ovlašćenja dopuštaju da kao vrhovni komandant KBS pokrene navedenu inicijativu „u cilju odrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta“.
U priču oko vojske Kosova uključio se i NATO, čiji je generalni sekretar Jens Stoltenberg, koristeći vešt diplomatski rečnik, poručio da „struktura, mandat i misija KBS jesu stvar lokalnih institucija Kosova, u skladu sa njihovim ustavnim zakonom, ali ukoliko se mandat KBS promeni na način na koji se predlaže, NATO će preispitati svoj nivo posvećenosti, naročito kada je reč o izgradnji kapaciteta“. U sličnom tonu SAD su izrazile zabrinutost zbog najave da će mandat KBS biti izmenjen bez ustavnih amandmana. Takva gledišta Alijanse i Vašingtona zasigurno prijaju srpskim vlastima, ali nema mnogo mesta trijumfalizmu. Naime, NATO i Amerika se suštinski ne protive uspostavljanju vojske Kosova, već insistiraju da ta „transformacija bude u skladu sa Ustavom Kosova“.
Odluka prištinskih zvaničnika da ne menjaju Ustav doneta je iz krajnje pragmatičnih razloga. Tačiju i njegovim saradnicima bi za izmenu najvišeg zakonskog akta bili potrebni i glasovi predstavnika Srpske liste u parlamentu, što je, u ovom trenutku, „nemoguća misija“. Stoga, pribegava se „planu B“ za formiranje vojske, uz zadržavanje postojećeg naziva KBS, donošenjem odgovarajućeg zakona, uz „blagoslov“ opozicije. Na taj način se „pacifikuju“ Tačijevi politički protivnici na Kosovu, poznati po neposlušnosti i tvrdokornom protivljenju briselskim pregovorima, uključujući pokret Samoopredeljenje.
Ostaje pitanje da li će Priština uprkos „packama“ koje je dobila sa Zapada istrajati u odluci o skorom formiranju vojske, ali, nesumnjivo, ako bi vladajuće stranke odustale od te zamisli, dobile bi ogroman politički šamar od opozicije. U svakom slučaju, izvesno je da KFOR, koji je i dalje prisutan na Kosovu, nema nameru da večno ostane na toj teritoriji i glumi „dežurnog vojnika“, a iz dosadašnjih poruka „ključnih igrača“, poput EU i SAD, može se zaključiti da je stvaranje multietničke armije dugoročni cilj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
