Vozači iz Šri Lanke, majstori u Nemačkoj: Da li nam je popis bio potreban da vidimo da se populacija smanjuje?

Pojedini demografi očekivali su da će smanjenje broja stanovnika u odnosu na prethodni popis biti još i veće, s obzirom da je izgubljeno više od 450.000 stanovnika samo na osnovu negativnog prirodnog priraštaja. Rezultati dva popisa međutim nisu do kraja uporedivi pa je teško reći da li nas je zaista ovoliko manje.

Na stranu čak i to, ono što je nepobitna činjenica jeste da Srbija gubi i da će gubiti stanovništvo i u narednim decenijama.

Neke prognoze kažu da bi do 2050. broj građana mogao da padne ispod 5,5 miliona, po čemu bi Srbija bila među zemljama čija se populacija najbrže smanjuje u svetu.

Šta to znači?

Hoćemo li svi na kraju stati pod jednu šljivu?

Nećemo.

Ovaj prostor uvek će biti više ili manje naseljen zbog svog geografskog položaja.

Ko će ga naseljavati, drugo je pitanje.

Ono što popis potvrđuje, kao i demografske projekcije, jeste da stanovništvo postoje sve starije.

To znači i sve veći pritisak na zdravstveni i socijalni sistem koji i ovako na sve strane popušta pod teretom koji ne može da iznese.

Znači i da je sve manje radne snage, za šta nam nije ni trebao popis da vidimo, jer došli su već vozači iz Šri Lanke, a svako ko je ove godine pokušavao da dođe do majstora čuo je da su otišli u Nemačku.

Demografska slika pokazuje i da se ubrzano prazne čitavi regioni dok se tek par gradova, pre svih Beograd, pune preko mere.

I ovo može svaki građanin da vidi kada uporedi gužve na svakom koraku danas i pre par godine.

Dosadašnji odgovor države sveo se na mere za povećanje nataliteta koje su se opet svele na materijalnu pomoć.

I koliko god taj novac bio koristan roditeljima, on nije i neće biti presudan za odluku o rađanju dece.

Kako je za Danas pre dva dana rekao demograf Vladimir Nikitović, natalitet zavisi od mnogo faktora, i ne rešava se preko noći.

Prvo se moraju poboljšati uslovi života za postojeće stanovništvo a onda će se indiretno povećati i natalitet.

Šta bi značilo povećanje kvaliteta života? Mnogo toga.

Da građanin Babušnice ima gde da se zaposli, da ima isti kvalitet zdravstvene nege kao i onaj u Beogradu, da njegova deca imaju isti pristup kvalitetnom obrazovanju.

Da ne postoje liste čekanja za vrtiće a kada se dete razboli, roditelji ne moraju da žongliraju kao akrobate na žici jer poslodavac ne gleda blagonaklono na bolovanje.

Da osnovna zdravstvena nega bude svakome dostupna pravovremeno.

Da se uspeh postiže radom i kao takav vrednuje. Da…. Svako može dopuniti.

Kada bi bar deo bio postignut, čak i ako na kraju svi stanemo pod neku šljivu, bar bi to bila lepa šljiva.