Demokratska stranka je u problemu. To se može objašnjavati različitim razlozima, objektivnim okolnostima i subjektivnim slabostima, ali činjenica je da DS od maja 2012. konstantno gubi lokalne izbore. Vrbas je najnoviji primer. Ko je odgovoran za slab rezultat demokrata sigurno će biti tema njihovih „stranačkih organa“. U najgorem slučaju svaliće sve na Vučića, medije i strah građana, a o sebi sve najbolje. To nije i ne može biti slučaj.
DS ima obavezu da bude jaka. Obavezu prema ovom društvu pre svega. Zbog te njene političke, pa čak i istorijske uloge, mnogi su joj praštali konformizam, populizam, demagogiju. Sve zarad višeg cilja. Jer kako „zahvatati široko“ u biračkom telu bez nekog oblika udvaranja širokim masama. Za razliku od nekih drugih, DS međutim ima još jednu obavezu. Da bude hrabra, da predvodi. Balansiranje između populizma i društvenog liderstva nije nimalo lako. Boris Tadić je mislio da je politiku ravnoteže doveo do savršenstva, a zapravo se izgubio u digitalnoj iluziji reklamnih spotova. Lako ćemo za Tadića. Srbija je izgubila dragoceno vreme. Životi su potrošeni. Većina je toga postala svesna na proleće 2012. godine. Od tada do danas DS ne uspeva da se oporavi. Negativna spirala započeta u poslednjoj, dekadentnoj fazi Tadićeve vladavine nikako da se zaustavi, i pored novog lidera i pored drugačije prakse i pored delimično nove politike. Šta škripi?
Kao što svoje lekcije iz Vrbasa treba da izvuku Đilas, Pajtić i ostali iz vrha DS, neke pouke može da izvuče i Srbija. Na primer, da u nekim lokalnim sredinama ljudi glasaju sa „zanimljivim“ principima. U ovoj vojvođanskoj opštini na izbore u nedelju zajedno su na listi nastupili SPS, PUPS, JS, SVM, SDPS i Udruženje Krajišnika. I za njih je glasao svaki četvrti birač. Svakom četvrtom stanovniku Vrbasa ne da nije zasmetala, već je našao razloge da mu odgovara jedna besprizorna neprincipijelnost, prosta želja za vlašću, koja je u koaliciji okupila takvu ekipu. Gde je dno?
Vrbas je konzervativna sredina, u kojoj su gotovo uvek pobeđivali socijalisti i radikali, pogotovo dok su držali republičku vlast. Samim tim dobar rezultat SPS i skoro apsolutna pobeda SNS nisu iznenađenje. Naprednjaci su pobedili na svim lokalnim izborima otkad Vučić vodi Vladu Srbije, a Nikolić stoluje na Andrićevom vencu. Uglavnom su to bile njima tradicionalno naklonjene opštine, ali nije poenta u tome. „Tiha većina“ u Srbiji, kao i svuda na svetu, dok joj ne prekipi – glasa za vlast. Treba li (kažu – reformska) SNS previše da se raduje?
Nema novih pouka iz Vrbasa. Samo potvrda dosadašnjih trendova i pitanja koja konstantno ostaju bez odgovora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
