Vreme konstituisanja

Ništa lakše nego prepustiti se doživljaju i širiti ga, preko svih dostupnih kanala, da je srpska opozicija, jalova i impotentna, te da sledstveno tome treba da se samoukine.

Ništa lakše nego tako ubijati volju ljudi da se bore za smenu vlasti, najvredniju demokratsku tekovinu, i ubijati im volju da imaju demokratskiju državu.

Lagano je prepustiti se hipnotičkom dejstvu Vučićeve propagande, i pod maskom razočaranog građanina, klanjati se onome ko je jači, a bez sumnje je na ovim izborima kao i prethodnih 10 godina, Vučićeva SNS prikazala sebe kao jaču.

I ne samo što je lako, nego je i dubinski licemerno.

Srbiji je, da bi bila više građanska a manje Vučićeva država, potrebno da ima iskrene i dosledne građane, koji se ne hrane porazima, nutkajući ih i drugima.

Ako su građani iskreno za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, ako veruju u taj sistem, onda nema mesta tolikom defetizmu, muci i razočarenju baš onda kada porozapadna koalicija SPN pokušava od Brisela da dobije podršku i pomoć.

To što je Evropski parlament raspravljao o izborima u Srbiji ni bi smelo da najmanje znači onima koji se kunu u evropske vrednosti, nego upravo obrnuto.

Trebalo bi to prepoznati i obodriti se, trebalo bi najzad i razumno sagledati da su ovo ipak prvi izbori u razdoblju vlasti Vučićeve partije, koji su imali toliki odjek na spoljnom planu.

A to znači i građanski pošteno reći da situacija na terenu, van propagande, uopšte nije takva da opozicija nije postigla ništa, a da je Vučiću pošlo za rukom sve.

Valjalo bi opaziti da će vreme konstituisanja koje je pred političkom scenom, zato biti drugačije, valjalo bi shvatiti da ovog puta opozicija, sem instutucionalne osnove (poslanički mandati) stupa i sa nikad većom evropskom podrškom.

Valjalo bi primetiti da u tom evropskom klubu postaje pomalo nezgodno biti previše blizu Vučiću, i da on ima jedino tu sreću što se to možda neće mnogo opaziti, jer uskoro se zahuktava kampanja za izbore za Evropski parlament.

I najzad, svako dobronameran i oslobođen kompleksa gubitnika, morao bi da vidi da se u politici izgovara mnogo netačnih stvari, a jedna koja bi se mogla pokazati vrlo netačnom, je Vučićevo „obećanje“ da, ne računajući ostatak lokalnih izbora na proleće 2024, neće biti novih izbora do 2027.

I tri meseca, a tek ne tri godine, u srpskoj politici je predugo vreme, ko može da se zakune da novih izbora neće do tad biti. Ko uostalom, toliko veruje Vučiću?