Vremeplov

Srbija je ispunila uslove za dobijanje statusa kandidata za Evropsku uniju, pao je i šengenski zid… Da se zna.

Novinarka Danasa Slađana Novosel je, na primer, preko novopazarskog sajta Sandžak pres optužena da stoji iza fantomske organizacije Otpor Sandžaka. Uz to su sledile optužbe da nastavlja obračun sa islamskom zajednicom kroz „perfidne tekstove o vraćanju jedinstva islamskoj zajednici“ i stvaranju novih konfuzija. Izgleda da je profesionalno izveštavanje o događajima iz lokalnih sredina i dalje nepoželjno i da svaka vlast, pa bila ona i najsitnija, smatra da je poželjno držati novinare pod kontrolom. Jer neinformisan narod je zaostao narod. A izgleda da je to cilj. Dovoljno je registrovati sajt u inostranstvu, izabrati metu, a onda nekažnjeno lepiti etikete neposlušnim novinarima.

Da su novinari ponovo na meti pokazalo je Osnovno tužilaštvo u Novom Sadu koje je podiglo optužnicu, bez istrage, protiv glavnog i odgovornog urednika Nacionalnog građanskog lista Milorada Bojovića i novinarke Jelene Spasićzbog navodnog odavanja državne tajne. Šta je bilo sporno u tekstu „Državni organi potpuno nespremni za rat“? Jednostavno, objavljivanje skupštinskog dokumenta o odbijanju javnih preduzeća da sarađuju sa Vojskom Srbije. Tužilaštvo je ne samo podiglo optužnicu nego je i zatražilo da se suđenje zatvori za javnost. Poslednja zatvorena suđenja bila su u vreme Miloševićevog režima, mada se ni ona otvorena nisu mnogo razlikovala jer je od početka postupka bivalo jasno kakva će biti „nepristrasna“ sudska odluka.

Tužilac je optužio Bojovića da je nekog u Skupštini Srbije ubedio da mu dostavi taj materijal, koji je kasnije objavljen. To bi trebalo da znači da ako većne mogu (ne smeju) da pokrenu postupak protiv nekog od narodnih poslanika, onda nije loše da malo i novinari stradaju. Država je odlučila da pokaže moć, ali je po ko zna koji put pokazala da tužioci i dalje rade po nalogu politike. Džaba medijske strategije, zaklinjanje u dekriminalizaciju klevete i ostale prazne priče. Oduvek su nezavisni novinari bili na meti tužilaštava. Raznoraznih. Pod raznim režimima i vlastima. Uvek su bili trn u oku jer se nisu, kao većina državnih medija, poslušnički odnosili prema vlasti i zamazivali oči javnosti lažima političara.

Za one koji nisu obavešteni, još jednom – Miloševićje izgubio vlast na septembarskim izborima 2000.