Vučić do 2022.

Ta se podela ispoljava u incidentima u kojima su nekolicinu novinarki, među njima i novinarku Danasa Lidiju Valtner, u izveštavanju ometali ljudi za koje se ne zna šta su. Da li su to posebno odabrani aktivisti Vučićeve stranke – obični članovi svakako nisu. Da li su pripadnici stranačkog obezbeđenja, posebno organizovani da održavaju red na platou ispred Skupštine? Ili su možda angažovani iz neke privatne agencije za obezbeđenje.

Očito je jedno – da su imali zadatak da onemoguće svako ispoljavanje nezadovoljstva Vučićevom vladavinom na platou ispred Skupštine. Ali tako da izgleda kao da država i državni organi ne učestvuju u tome. Baš ta potreba da se na taj način demonstrira jednodušna podrška pokazuje destruktivan karakter Vučićeve vladavine. Jer, šta je problem da redovna policija i snage bezbednosti rade svoj posao i obezbede skup Vučićevih pristalica tako da na tom mestu ne mogu u isto vreme da demonstriraju i njegovi protivnici? Da li bi u tom slučaju kritike Vučićeve autoritarnosti bile jače nego što su? Da li bi izgledalo da je društvo više podeljeno? Ne bi – upravo to prikrivanje, uprkos svoj snazi provladinih mejnstrim medija, čine vlast još autoritarnijom, destruktivnijom, i front za i protiv Vučića produbljuju, na štetu koliko toliko normalne atmosfere u društvu. Uzroci su složeniji od Vučićevog ličnog marketinga – da sve radi „brže, jače, bolje“ od drugih, pa shodno tome mora biti i veći demokrata od drugih. I veći državnik – uz ceremoniju polaganja zakletve su pridodati primopredaja zastave, pečata, smotra Vojske…

I sada sledi predstava čija je dramaturgija već postavljena – da će Vučić biti uspešniji predsednik od drugih – Tadića, Nikolića, ako idemo unazad u jugoslovenska vremena Milutinovića, Miloševića i – Tita. Doduše, zahvaljujući istorijskoj distanci, možda ne baš bolji, nego jednak Titu.

Koliko će dugo ta predstava proizvoditi kod većine građana Srbije pristanak na Vučićevu vlast, ipak neće zavisiti samo od predsednika Vučića bez obzira na to što će čvrsto njegov kabinet upravljati vladom, medijima, službama, Vojskom… Poželjna stvarnost može da prikriva društveni rascep neko vreme, ali pre ili kasnije pucanje će izazvati verovatno ne neki tamo novinar, radnik, penzioner, nego upravo jedan od onih koji će imitirati svog lidera Vučića u nastojanju da sve radi „brže, jače i bolje“.