Da li se naprednjaci samo sa strane naslađuju problemima u DS ili i nekim konkretnim potezima utiču na dalje slabljenje svog najvećeg političkog konkurenta? Ovo je pitanje koje zaobilazi većina srpskih medija, delom zbog svoje stare prakse da vlast dira samo koliko mora, a da nad opozicijom oštri zube, a delom i zbog realnog manjka pouzdanih informacija.
U novinarskim krugovima uveliko se spekuliše o ulozi, na primer, Aleksandra Vučića u unutrašnjoj krizi demokrata, ali ni u SNS ni u DS o tome nisu spremni, čak ni nezvanično, da govore. Zdrav razum govori da vlasti, pogotovo dok se do kraja ne konsoliduje, odgovara slaba, razjedinjena opozicija, a između dve najveće političke stranke u Srbiji postoji dovoljno zle krvi iz (nedavne) prošlosti da bismo kao zdravo za gotovo mogli uzeti tvrdnje naprednjaka da ih ne zanima šta se dešava među demokratama. Ako ništa drugo, medijskim pumpanjima teme o odnosima u vrhu DS skreće se pažnja sa prvih odluka vladajuće koalicije, uključujući raspodelu fotelja, odnosno deobu pozicija moći. E, sad, u kojoj meri vlast „ohrabruje“ medije na senzacionalističko izveštavanje o DS, a u kojoj meri same demokrate, usred unutarstranačkog rata, hrane novinare „ekskluzivama“, nije najjasnije. Niti je u tome poenta. Kao što je činjenica da se DS nalazi u potpunoj konfuziji, fakat je i da vlada Dačića, Vučića i Dinkića od toga ima političku korist.
Zašto naprednjaci ne žele da sruše Dragana Đilasa u Beogradu? Ovo je pitanje koje se, opet zdravorazumski, postavlja ovih dana, dok s druge strane insistiraju na prekomponovanju vlasti u svim drugim lokalnim samoupravama gde je to matematički moguće. Vučić kaže da ne želi da krši izbornu volju Beograđana. Pa, zar je drugačije u Novom Sadu? U čemu je razlika? Iz SNS na ovo jednostavno pitanje nismo dobili jasan odgovor. Samim tim otvara se prostor za spekulacije, među kojima je i ona da Vučić neće da udari na Đilasa sve dok se ovaj obračunava s Tadićem. Odnosno, kako to radikali formulišu, Đilas je trenutno „omiljeni opozicionar“ SNS.
Nije sve, i nikada nije sve, crno-belo. Naprednjacima bi za obaranje vlasti u Beogradu bio neophodan, pored koalicije SPS-PUPS-JS, i DSS. A dobro znamo koliko su Koštuničini gadljivi na naknadnu pamet i koliko (mnogo) znaju da traže u postizbornim trgovinama.
Beograd, sa trenutnim rasporedom figura na šahovskoj tabli, ostaje Đilasov bastion.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
