Vučićev diktatorski brend je propao

“Dragi prijatelji, propadaju im besmisleni protesti, lagaće sve više. Samo mirno“, poručuje Vučić na društvenim mrežma gde je svoje učestale objave još više pojačao.

Kao da govori sam sebi, a ne publici.

Jer kriza brenda je i kriza rejtinga, to mora stalno da se održava, to traži sve više i više nastupa, sve više i više televizijskih gostovanja, sve više i više objava na mrežama…

Sa Vučićevim diktatorskim brendom je problem što je krug zatvoren, gotovo da ne postoji ništa što već nije radio i što bi moglo da ga oporavi i osveži.

Tu su stalni, skoro svakodnevni televizijski nastupi, tu su bili i višednevni rijaliti programi – seljenje kabineta u Loznicu i prespavljivanje, tu su video poruke, tu su iznenadni partijski skupovi, iznenadne šok priče kao Vučićeva o „zakletim lojalistima“ unutar SNS-a ili o navodnim hrvatskim špijunima…

Uz to se još dodaju državni i protokolarni događaji, poput službenih putovanja i službenih dočeka drugih lidera, vežbe Vojske, prijemi crkvenih starešina…

Ipak, svi elementi Vučićevog vladarskog brenda ubrzano propadaju, atmosfera u društvu, šta god da kažu merenja kojih god agencija za javno mnjenje, se uzrujala i preokreće se.

Možda je Vučić sam pogrešio ili neko od njegovih profesionalnih savetnika, možda su pomislili da im je najlakše da protestnu energiju posle pada nadstrešnice u Novom Sadu usmere na univerzitete, slično kao što su 2018/2019.

I da će im tako šteta biti manja, onda je podsetimo, rezultat studentske blokade Rektorata BU, bio poništenje doktorata Siniše Malog, dok je Vučićev bliski saradnik i ministar policije Nebojša Stefanović izgubio pozicije.

Sada su međutim, studentske blokade na srpskim univerzitetima, istina drugačije usmeravane i vođene – uporni, žilavi i disciplinovani epicentri otpora nisu društveni već tehnički fakultet – Vučićev vladarski brend dovele potpuno u pitanje.

Učinili su i da važan deo Vučićevog imidža opisan kao dilema „ko drugi umesto Vučića“, više nema isto snažno dejstvo kao prethodnih godina, stvorili su politički momentum da se pojavi taj neko. Ili čak to nešto.

Jer, budući da srž otpora Vučićevom režimu čine studenti tehnike, i budući da tehničko mišljenje za najsloženije probleme traži i nalazi jednostavna rešenja (primer Nikole Tesle) to bi rešenje moglo da bude i konstrukciono.

I takvo da se pritisne režim da promeni izborni sistem u većinski, tada u Srbiji lideri stranaka ne bi odlučivali ko će biti poslanici, već birači. Tako izabrana Skupština, po sili društvenog zakona, ne bi trpela diktatorskog vladara. Nijednog.