Vučićev strateški ćorsokak

Slika u kojoj poslanici Boško Obradović i Miloš Jovanović, a još više Milica Đurđević Stamenkovski u blagoslovenom stanju, potpomognuti narodnjacima Vuka Jeremića, okružuju Vučića, preotela je predsedniku politički šou.

Dovoljan je bio veliki transparent sa napisom „Ne ultimatumu – Ne kapitulaciji“ povodom francusko-nemačkog plana, stajanje uspravno i galama, da bi se Srbija, našla na ivici drugačije politike.

Ako to Vučiću može da uradi, kako se smatra, iznutra kontrolisana desnica, šta tek može da uradi ako se malo otme kontroli.

Malo previše brzo i grčevito, vlast SNS je reagovala isturajući „dokaze“ da je sve u redu, da „imaju“ svoje „akcije“ odnosno ljude i u Novom DSS-u, i u Zavetnicima, te da će sve ostati unutar kuće.

Ipak, vladajući vrh mora da je svestan koliko je u problemu, mada to ne znači da ima i rešenje.

Jer, od Vučića se traži ne samo jasna odluka u vezi Kosova, nego i da ona bude jasno dobrovoljna, kako poručuju strani zvaničnici, uostalom dobrovoljno je prihvaćen i Briselski sporazum na početku Vučićeve vlasti.

I zato i te kako prate koliko je dobrovoljnosti sada u prihvatanju Vučićeve politike kod građana, a koliko svega ostalog.

Primećuje se da možda jeste tu kontrolisanu parlamentarnu desnicu, Vučićeva SNS toliko pomagala u izbornim postupcima, ali primećuje se i da su to naprednjaci na terenu radili laka srca.

Jer, dobrovoljni glasači SNS nisu glasači liberalne proevropske levice, nego umerene desnice.

Kada je ta umerena desnica zaključila da bi Boris Tadić mogao da izda Kosovo 2011. godine, on je 2012, izgubio vlast, baš kao što je 2000. umerena desnica odlučila da će Vojislav Koštunica bolje da brani Srbiju od Slobodana Miloševića.

Sada je Vučić što se tiče izbora miran, oni su se održali 2022. i trebalo bi da ima mirnu godinu, to često pominje i evropski posrednik Miroslav Lajčak, kad daje optimistične izjave da će 2023. biti godina sporazuma Beograda i Prištine.

To se međutim, može tumačiti i tako da je do potpisa miran, a posle će mu biti kako biti mora.

Uostalom, taj incidentni skupštinski dan, počeo je izjavom Vojislava Mihailovića, starog monarhiste iz SPO, da tri stranke desnice, koje broje 28 poslanika, i pola miliona glasača koji su glasali za njih, traže nove predsedničke izbore.

Nije takav scenario toliko nezamisliv koliko na prvi pogled deluje.