Vučićeva lažna slika stvarnosti je sve lažnija

Pitanje je koliko to uočava 2,5 miliona njegovih birača, dobrovoljnih i iskreni, kao i onih koji su prihvatili da glasaju za njega ne tako dobrovoljno i iskreno.

Vučić je naime ustvrdio, u još jednom istorijskom obraćanju narodu preko nacionalne TV Prva, da mu je rejting na istorijskom maksimumu, i da bi 3. aprila imao 2,5 miliona glasova a ne 2,2 koliko je dobio.

To jest imao bi ih sigurno, samo da njegov protivkandidat Zdravko Ponoš iz opozicione koalicije Ujedinjeni, nije imao „lažna“ obraćanja na istoj toj TV i u emisiji iste novinarke, o nepravednim sankcijama Zapada prema Rusiji.

Koliko u narodu postoji svest o tome, da Vučić koristi priliku da se naknadno verbalno obračuna sa političkim protivnikom, u trenutku kada je javnost Srbije danima zasipana napisima o nikad većem pritisku na zvanični Beograd da „reši Kosovo“, nepoznato je.

Nemamo dostupna ispitivanja javnog mnjenja, koja mogu o tome neutralno i verodostojno da svedoče.

Ali, golim okom, a još više golim samoodržanjem i preživljavanjem, za koje nam je potrebno da kupujemo hranu, vozimo se javnim prevozom, grejemo se, školujemo se, zarađujemo, i tako dalje, sve je dublja razlika između Vučićeve i stvarne Srbije.

U Vučićevoj Srbiji, vlast herojski i pregalački, dočekuje američkog diplomatu Eskobara, kao i sve evropske predstavnika odreda, ali i čini hrabar čin dočekivanjem ruskog diplomate Gruška, i najzad odupire se ultimativnim dokumentima da u februaru prihvatimo nezavisno Kosovo u UN.

U Vučićevoj Srbiji takođe, predsednik je 18 godina bio u opoziciji, a samo 14 godina na vlasti (12 kao SNS, dve u radikalima), iako je ukupno u politici 29 godina, od 1993.

U Vučićevoj Srbiji, mediji njemu nenaklonjeni zlonamerno prenose pisanje albanskih medija (Albanian post) o zapadnim pritiscima na Beograd da „reši“ Kosovo, koji sadrže i „batinu“ za remetilačku stranu.

U stvarnoj Srbiji, međutim, zaokupljenost i što jače i zaglušujuće lupetanje o konačnom rešenju za Kosovo, drže u tišini ono što je sada uistinu na dnevnom redu.

A to je istrajnost vlade Aljbina Kurtija da Srbi moraju da izvrše preregistraciju, i da uklone stare oznake kosovskih gradova sa svojih autotabli.

U stvarnoj Srbiji, toliko isturanje Kosova, koje sprovodi Vučić kao najveći infulenser i najjača rijaliti zvezda, najpraćeniji politički lik, znači i odvraćanje fokusa sa krajnje opasne izborne krize u Republici Srpskoj.

Ima i znakova ipak, koliko je to čuvanje i usmeravanje lažne slike sve otežanije.

Znak je recimo to, što Vučić toliko mnogo priča o svojoj ostavci koju, svi koji ga lično poznaju, tvrde da nikad neće sam dati. Jer, to je posezanje za običnom emotivnom ucenom – on zapravo poručuje, šta ćete onda ako ostanete bez lažne slike, bićete neispunjeni pred praznim ekranom.