Vučićeva vremena

Džaba gotovo svakodnevni medijski nastupi Vučićevih saradnika koji negiraju da je bilo „disciplinovanja“ pojedinih vladika, zavlačenja nosa i u njihov privatan život, a ne samo kritiku predsednikove kosovske politike, visokih tonova, kletve kneza Lazara, mahanja „papirima“ tajnih službi… Sam predsednik morao je lično da na RTS kaže da su „laž i bujna mašta novinara“ njegovo posebno viđenje sa patrijarhom Irinejem i još dvojicom arhijereja, posle svega što se u Patrijaršiji dogodilo iza zatvorenih vrata patrijaršijskog Crvenog salona i zajedničke izjave novinarima sa poglavarom SPC i Miloradom Dodikom za kog posle nije bilo mesta u tom „užem krugu“ .

Saborska većina se izborila za saopštenje o KiM u kome je ponovila da je protiv nezavisnosti, podele i razgraničenja, ali zbog unutrašnjih nesaglasnosti, ne samo oko Vučića, Sabor nije uspeo da, bar sudeći prema završnom saopštenju, zauzme bilo kakav stav o stanju društva u Srbiji koje zbog bede i siromaštva, rasprodaje državne imovine, političkog, medijskog, a sve češće i fizičkog nasilja nad političkim neistomišljenicima Vučićevog režima, tone u totalitarizam. Stav Sabora o KiM samo je delimično ublažio mučan utisak patrijarhovog panegirika i ranijih blagosiljanja „dragog predsednika Vučića“, koji se možda i slučajno poklapaju sa prebacivanjem novca iz budžeta Vlade Srbije u crkvenu kasu. Patrijarh je i pre Sabora loše gledao na proteste opozicije širom Srbije, a zahtev trojice opozicionih lidera – Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Boška Obradovića, da se i oni, poput Vučića, ovog maja sretnu sa članovima „crkvene skupštine“ ostao je bez odgovora.

To što se, uprkos Vučićevim planovima i željama, Sabor SPC ipak oglasio zbog KiM, a detalji sa njegovog prijema u Patrijaršiji počeli da „cure“ u javnost, ne znači da je stavljana „tačka“ na ovu epizodu. U crkvenim izvorima spekuliše se da je patrijarh uoči Sabora najavio da bi u Sinod trebalo da uđe mitropolit Amfilohije, što se nije dogodilo nakon što se on i u Crvenom salonu pokazao kao jedan od najvećih Vučićevih kritičara. U novom sastavu Sinoda pojačana je grupa oko portparola SPC, koji je navodno 2018. ušao u „crkvenu vladu“ posle poziva iz Vučićevog kabineta. Šta tek reći na spekulacije crkvenih krugova da je Vučićev zagrljaj sa vladikom raško-prizrenskim Teodosijem „foto-montaža“ i da je „ceh“ saborskog „otpora“ Vučiću „platio“ episkop zapadnoamerički Maksim, čiji se „slučaj“, uprkos navodnoj saborskoj odluci, ipak, najpre našao u završnom saopštenju Sabora, apotom je povučen. Sve to trebalo je da bude nauk opoziciji pre nego što reši da se 27. maja vrati u parlament, gde možda ne bi trebalo nikog da iznenadi, ako se po nekom „svesrpskom principu“ pojavi i Milorad Dodik.