Da li bi izbor predstavnika Srbije za predsedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija doprineo prestižu zemlje? Da li bi mogao da osnaži međunarodnu poziciju Srbije? Da li bi država od toga mogla da izvuče političku korist na svetskoj sceni, pre svega kada je reč o sistemu UN, u kome se donose neke od ključnih odluka u vezi s Kosovom, od formalno-pravnog statusa do zaštite kulturne baštine? Da li bi i građani Srbije od svega mogli imati neku korist, shodno sve tešnjem preplitanju diplomatije i ekonomije u međunarodnim odnosima?
Ukoliko na ova pitanja damo pozitivan odgovor, onda kandidatura ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića za prvog čoveka GS UN ne bi trebalo da izazove sumnjičenja, bar u domaćoj javnosti, već bi je trebalo ohrabriti i podržati. S tim da se srpski mediji, analitičari i političari neće tu išta pitati. Odluka se donosi većinom glasova zemalja članica UN, poželjno konsenzusom. Igra se, na masovnost, uz težnju ka saglasnosti svih.
Mandat predsedavajućeg GS traje godinu dana, a bira se obično tri meseca pre početka redovnog plenarnog zasedanja Skupštine, dakle u junu. Tu važi nepisano pravilo rotacije, po kojem svake godine kandidata predlaže jedna od pet grupa zemalja članica UN. Srbija pripada Istočnoevropskoj grupi, na koju je u 2012. došao red. U istoj grupi su još 22 države, među kojima i sve zemlje bivše SFRJ, pa onda od Albanije i Bugarske, preko Češke, Poljske i baltičkog pojasa, do Ukrajine i Azerbejdžana. Jedini za sada poznati Jeremićev rival dolazi iz Litvanije. S prostora počivše Jugoslavije samo su dva političara bili na toj funkciji – Lazar Mojsov (kandidat SFRJ, 1977) i Srđan Kerim (Makedonija, 2007).
Budimo realni, shodno ugledu i političkoj snazi koju Republika Srbije ima u istočnoj i centralnoj Evropi, te neophodnim lobističkim kapacitetima srpske diplomatije, male su šanse da će Jeremić uspeti da ostvari ovu potencijalno krupnu pobedu. Njegovo kandidovanje samo po sebi nije loš potez, naprotiv, ali u izbornoj godini u Srbiji više će, bojimo se, poslužiti marketingu DS nego svetskom prestižu države.
U celoj priči najgore bi mogao proći Jeremić. Uz imidž gubitnika kosovske bitke upravo u GS UN, te izbora za potpredsednika DS, ovog proleća bi mogao doživeti treći teški poraz za manje od dve godine. Ako kojim slučajem pobedi, to će biti tumačeno kao trijumf Srbije i demokrata. Ako izgubi, biće prepušten sam sebi, možda nikada politički slabiji. Da li je Jeremić imao ovu kalkulaciju u vidu kada se kandidovao? A, da li ju je imao Tadić kada ga je podržao?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
