Zaboravljene (NATO) žrtve

Iako su u javnosti pominjane na hiljade žrtava, zvaničnih podataka ni danas nema, a svi predlozi parlamentu da se ustanovi komisija koja bi utvrdila tačan broj poginulih su propali.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, poginuo je 1.031 pripadnik vojske i policije i oko 2.500 civila, od kojih 89 dece, a teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila i 5.173 vojnika i policajaca.

S druge strane, domaće i međunarodne organizacije daju drugačije procene. Fond za humanitarno pravo (FHP) napravio je poimenični popis žrtava po kojem je u NATO napadima život izgubilo ukupno 756 osoba – 452 civila i 304 pripadnika oružanih snaga.

Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 romskih civila i 14 drugih nacionalnosti.

Stradala su 274 pripadnika Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova i 26 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.

Hjumans rajts voč objavio je 2000. godine izveštaj u kome navodi da je u NATO bombardovanju poginulo između 488 i 527 civila.

Većina poginulih, njih do 352, stradala je u 12 napada od ukupno 90 u kojima je bilo ljudskih žrtava.

Zašto državu ne zanima da utvrdi tačan broj poginulih?

Jednostavno, brojka nije dovoljno impozantna da bi se njome moglo manipulisati.

Što je ne sprečava da istovremeno glorifikuje zločince i njihove zločine i to sve uz svečane dočeke sa trubačima na aerodromima po dolasku iz Haga, nakon izdržanih kazni baš za ratne zločine nad civilima, ženama i decom na Kosovu.

Država ni danas neće da prizna da je počinila brojne zločine na Kosovu nad većinskim albanskim stanovništvom, što je na kraju i dovelo do bombardovanja.

Čak je ne zanimaju ni pravosnažne presude Haškog tribunala najvišim vojnopolicijskim i državnim zvaničnicima Miloševićevog režima upravo za ratne zločine na Kosovu.

SR Jugoslavija, a sledstveno tome i Republika Srbija, priznala je nadležnost Tribunala u Hagu pa su samim tim presude tog međunarodnog suda Ujedinjenih nacija nešto što bi trebalo da bude kristalno jasno i ovom društvu.

Dakle, vojska i policija Republike Srbije, kao i paravojne formacije koje su radile u sadejstvu sa njima (setimo se zločina „Škorpiona“ u Podujevu), počinile su zločine.

Inače, najviše poginulih u NATO napadima bilo je prilikom gađanja albanske izbegličke kolone kod Đakovice i albanskih izbeglica u mestu Koriša.

Tada je stradao i najveći broj dece mlađe od 18 godina. Desetine ljudi je poginulo u napadu na putnički voz u Grdelici, RTS, bolnicu u Surdulici, Kraljevu, Nišu…

Ali, te žrtve, osim njihovih porodica, izgleda nikoga više ne zanimaju.