U Priboju i susednom mestu Mioče u BiH, u subotu je obeleženo 19 godina od otmice i ubistva 16 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti i muslimanske veroispovesti. Dan ranije, otet je još jedan Bošnjak. Svi su bili meštani pribojskog sela Sjeverin.
Ranim jutarnjim autobusom 16 Sjeverinaca su tog 22. oktobra 1992. godine krenuli poslom u Priboj. Neki da podignu platu u FAP, drugi da završe neki privatni posao. U mestu Mioče autobus zaustavlja oružana formacija Milana Lukića, aktuelnog haškog osuđenika. Otimaju Bošnjake, odvoze u Višegrad, motel Vilina vlas, muče ih i streljaju. Tela nisu pronađena.
O „slučaju Sjeverin“ snimljen je dokumentarni film „Otmica“, u kome su objavljene i fotografije mučenja sjeverinskih Bošnjaka. Jasno se vide okrvavljena tela, modrice. Tek da se zna da Libijci u Sirtu nisu izmislili „toplu vodu“. Godišnjica je u subotu obeležena uobičajeno. Molitvu je predvodio glavni pribojski imam Enes Svraka sa nekoliko imama Islamske zajednice u Srbiji. Sa predstavnicima NVO bacili su cveće u Drinu, održana je tribina u Domu kulture. Obeležavanju su prisustvovale porodice i prijatelji otetih, predstavnici NVO, udruženja Bošnjaka, poslanici Kenan Hajdarević (LDP) i Meho Omerović (SDP). Lokalne i republičke vlasti nije bilo. „Kao i prvi dan kad su ih odveli mi danas ponovo isto preživljavamo“, rekla je Hanka Dautović držeći sliku najmlađeg brata Zafera Hadžića, zajedno sa onom iz Viline vlasi na kojoj se vidi njegovo pretučeno tijelo. „Niko mi pušku u ruke nije uzeo a petero mi je poginulo za četiri godine. Šta imam više da pričam? Od države ne očekujem ništa samo da nam dadnu šaku kostiju da ih sahranimo“, dodaje Hanka.
Ignorisanje zločina u Sjeverinu, kao i kasnijeg u Štrpcima, februara 1993. kada je iz voza Beograd-Bar oteto i ubijeno 19 putnika, 18 Bošnjaka i jedan Hrvat, nije dobro za Srbiju. Za zločin u Sjeverinu osuđeno je četvoro, dvoje u odsustvu, a za Štrpce samo jedna osoba, Nebojša Ranisavljević koji je pre neki dan odslužio 15 godina na koliko ga je osudio Sud u Bijelom Polju. U otmicama je učestvovalo mnogo više ljudi, a pitanje je da li je Milan Lukić imao podršku u organizovanju? Porodice otetih i ubijenih Sjeverinaca nisu dobili nikakvu pomoć države Srbije čiji su državljani. Spomen ploča otetim Sjeverincima nije podignuta. Neki bi očigledno da zaborave ovaj i ostale zločine, ali zaborav nije dobar osnov za gradnju stabilne države i poboljšanje bošnjačko-srpskih odnosa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
