Hrvatski premijer Zoran Milanović hitro je odbacio predlog svog srpskog kolege Aleksandra Vučića da se ustanovi zajednički dan sećanja za sve žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Kako je istakao Milanović u učtivo-prkosnom tonu, „uz dužno poštovanje i saučešće, niti mi ikome propisujemo praznike i dane žalosti, niti će iko nama“. Takva reakcija zvaničnog Zagreba ne predstavlja nikakvo iznenađenje, budući da je već duže vreme u odnosima sa Beogradom prisutan „ledeni mir“, što je naročito došlo do izražaja prilikom razmene protestnih nota nakon obeležavanja dvadesetogodišnjice akcije Oluja.
Stopama hrvatskog zvaničnika krenuo je šef kosovske diplomatije Hašim Tači, koji je na svom Fejsbuk nalogu optužio srpske lidere da imaju pretenzije da „relativizuju istoriju“, naglašavajući da „pomirenje mora da služi budućnosti, a ne dnevnopolitičkim i medijskim spektaklima“. Ni Tačijeva poruka zasigurno nikoga nije začudila, imajući u vidu zamršeni „kosovski čvor“ koji Beograd i Priština uz pomoć Brisela pokušavaju da razmrse, što će potrajati. S druge strane, Sarajevo za sada ne komentariše Vučićev predlog, držeći se one Andrićeve „u ćutanju je sigurnost“. To ćutanje delimično je izazvano blagim pomakom u unapređenju odnosa sa Srbijom, nakon prisustva srpskog premijera komemoraciji u Srebrenici i dolaska Predsedništva BiH u Beograd.
Ipak, naivno bi bilo verovati da će Federacija BiH ubuduće oberučke prihvatati slične inicijative Beograda, jer takvi potezi ne bi bili po volji velikom delu javnosti u navedenom entitetu BiH. Bez sumnje, još će mnogo vode proteći i Miljackom i Neretvom i Savom i Dunavom pre nego što u Sarajevu dočekaju srpske zvaničnike sa, recimo, numerom „Beograde, Beograde, na ušću dveju reka ispod Avale“. Trenutna atmosfera na Zapadnom Balkanu pokazuje da su rane nanete u ratovima iz poslednje decenije dvadesetog veka veoma sveže i da su mnogi spremni da „broje“ samo svoje žrtve. Ali, ohrabruju inicijative poput Bečkog foruma posvećenog Zapadnom Balkanu, koji se održava krajem meseca, gde će biti razmatrana mogućnost saradnje u domenima kao što je ekonomije.
Ostaje nada da će vreme i budući konstruktivni potezi balkanskih političara zaceliti mnoge rane koje su prepreka za ostvarivanje planova poput zajedničkog dana sećanja, što bi otvorilo put za region da postane „uspešna priča“, kako su svojevremeno učinile Francuska i Nemačka. Dok se to ne dogodi, može se razgovarati o zajedničkim projektima uključujući izgradnju saobraćajnica. Takve teme zasigurno mogu voditi ka uspostavljanju boljih odnosa između posvađanih naroda u regionu jer „kada je u pitanju novac, svi su iste vere“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
