Zanemareni

Često se od srpskih zvaničnika može čuti da je „porodica stub društva“, te da su zbog toga, na primer, istopolna zajednica ili homoseksualni brak „bolesti“, pa kako onda reagovati na podatak ITC da je čak u 78 odsto slučajeva seksualnog nasilja nad decom počinilac član porodice, a najčešće biološki otac? Da su žrtve uglavnom devojčice? Da li treba ćutati i o podatku da je u proseku zlostavljanje dece najmlađeg uzrasta trajalo tri godine i dva meseca? Iako je Srbija na papiru demokratska država, očigledno je da je konzervativizam i tradicionalizam ukorenjen duboko u ovo društvo. Deca se uče da ćute i trpe, a društvo, uglavnom, majke krivi za sve.

Ako se neko i usudi da prijavi seksualno nasilje, osim negodovanja okoline, naići će i na sporost našeg pravosudnog sistema, te na nedovoljno oštre kazne za nasilnike. U 92 odsto prijavljenih slučajeva nije započet krivični postupak. Za slučajeve koji su presuđeni, i svi se odnose na decu ispod 12 godina, krivični postupak je u proseku trajao tri godine i tri meseca, a zatvorska kazna nasilniku godinu i dva meseca. To dovoljno govori koliko država poštuje prava mališana u Srbiji i koliko se (ne)radi sa njima.

Ovo drugo delom potvrđuju i sve češći slučajevi u kojima maloletnici fizički napadaju bilo vršnjake, bilo starije, pa i javne ličnosti. Najnoviji slučajevi su dekan FPN-a Ilija Vujačić i pisac Raša Popov. Ne treba zaboraviti i prebijanje nemačkog državljanina, pa urednika FoNeta Davora Pašalića, zatim Teofila Pančića… Na njih su nasrnuli maloletnici. Zbog svega, potrebno je da država hitno počne da se bavi svojim najmlađim sugrađanima i njihovom budućnošću.