ZAO i ZSO

Odluku o formiranju ZAO nisu podržale Demokratska unija Albanaca i Partija za demokratsko delovanje, koja ima dva poslanika u Skupštini Srbije, kao ni odbornici iz Medveđe, gde su juče održani lokani izbori, na kojima su pokušali da učestvuju i Albanci sa KiM. „Spajanje sa Prištinom nije ambicija, to je realnost“, poručio je veče pred formiranje ZAO Jonuz Musliu, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca i lider Pokreta za demokratski progres.

Da li će to biti prvi praktičan rezultat fenomenalne „pobede“ od 5:0 Beograda nad Prištinom na poslednjem briselskom pregovaračkom boju 25. avgusta, kako su tada tvrdili pojedini srpski pregovarači? Čak da je u pitanju „politički marketing“, kako tvrdi lider PDD Riza Haljimi, ima li ičeg novog i čudnog u onome što se događa u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, u kojoj se Albanci uporno trude da preprave nacionalni sastav? Pogotovo ako se ima u vidu kosovska politika zvaničnog Beograda i njen pravno problematičan odnos prema državnom poretku i važećem Ustavu Srbije, na čije poštovanje sada poziva Albance sa juga centralne Srbije zbog ZAO.

Beograd se javno kune da „Srbija nikada neće priznati Kosovo“, zvanično tvrdi da u Briselu pregovara sa predstavnicima „privremenih pokrajinskih institucija samouprave“, a istovremeno prihvata dogovore zasnovane na primeni ustava i zakona samoproglašene kosovske države. Pregovarački cilj sveo je na ZSO, za koju se još ne zna šta će zapravo biti i da li će imati institucionalne veze sa Beogradom. Ako su Srbi na KiM, uprkos briselskim pregovorima, i dalje u svojoj državi Srbiji, tako tvrdi vlast, glavno pitanje je šta će im onda ZSO, koja će se praviti po kosovskim zakonima? Prema važećem Ustavu Srbije, svi njeni građani u njenim ustavnim granicama, nezavisno od nacionalne pripadnosti, jednaki su pred zakonom i Ustavom. Da li to znači da svi, uključujući i Srbe van KiM, imaju pravo da u drugim delovima Srbije prave neke svoje zajednice ili je ZSO presedan? Pošto se Ustavni sud Srbije proglasio nenadležnim za ocenu ustavnosti Prvog briselskog sporazuma, pitanje je ko sada može da presudi ko sve u Srbiji ima pravo na ZSO; ZAO i tome slična udruženja? Ili su ovo, ipak, truli plodovi višedecenijske nesposobnosti zvaničnog Beograda da se suoči i reši albansko pitanje u Srbiji?