Zapadna premijerka sa istočnim ministrima

Ana Brnabić je više puta istakla da hoće da uđe u čist mandat, a po svemu što je rekla, uključujući i to što Vladu naziva svojim timom, iako se ni jedno kadrovsko rešenje ne može njoj pripisati, raščistilo se samo jedno. To je kontinuitet svevlasti i samovlasti Aleksandra Vučića. On je, konačno, posle pet godina uklonio sve moguće konkurente unutar političkog establišmenta – Tomislava Nikolića i Ivicu Dačića, da li treba pominjati Borisa Tadića i druge sa demokratskog i proevropskog opozicionog pola.

Dačićevi socijalisti ne treba da se zavaravaju – oni više nemaju težinu ni proruskog faktora – u toj ulozi sada uvek može da ih zameni ministar Nenad Popović. Moguće da misle da su dobro naplatili svoju poziciju i da uvek mogu da po potrebi da se reinkarniraju na harizmi Slobodana Miloševića, ali svoj politički Rubikon su prešli. I pitanje je vremena kada će utvrditi da ne mogu nazad, odnosno da ne mogu da izađu iz uloge Vučićeve pomoćne partije.

Vučić je ponovo odigrao svoju spoljnopolitičku igru koja mu je dosad odlično uspevala – prvo je nagovestio da može da povuče potez koji bi Srbiju definitivno odveo na jednu stranu – Zapad ili Rusija. I onda je sve ostavio kao i dosad, jer je tako najsigurnije po njega i njegov najuži krug saradnika.

I zato proevropska premijerka sa izrazito modernim bekgraundom, ali u „njenom timu“ zato i Popović i Vulin, za koje se može reći sve sem da se uklapaju uz Anu Brnabić. Pri tome je Vulinov slučaj posebno interesantan – vodiće Ministarstvo odbrane, na koje je prethodni predsednik preneo ovlašćenje da može da naredi upotrebu vojske u slučaju krizne situacije na granici sa migrantima. Isti taj Vulin, koji političku karijeru duguje Miloševićevoj supruzi, čija je ideja bila da građani stoje na mostovima tokom NATO bombardovanja.

Vulinovi budući medijski izlivi, kao i dosadašnji, biće projektovani da u svesti birača, dakle, u svesti, ali ne i u realnosti, kompenzuju to što će Brnabićkin tim raditi na evroatlantskom planu. Ali, u toj konstrukciji može se pojaviti problem – jer Brnabićeva sada postaje glavni insajder vlasti. Žena koja je imala hrabrosti da javno nosi svoje gej opredeljenje, možda neće pristati na sve što vrh establišmenta od nje traži – a da to zauzvrat ne naplati. Možda pojedini procenjuju da je ona ličnost za kratkotrajnu političku upotrebu koja će držati Vučićevoj vlasti proevropska leđa do prvih vanrednih izbora. Ali, isto tako može se proceniti i da je Brnabićeva potencijalni sledeći lider opozicije u Srbiji – ona brzo uči pravila igre bez pravila, i šta je prepreka da i sama u jednom trenutku pokuša da igru vodi?