Zašto je važno baviti se "budalama"

Zbog čega se toj inicijativi daje na značaju, kada je reč o tako retrogradnim idejama, koje bi, eventualnim usvajanjem, društvo vratilo u doba inkvizicije, kako to, recimo, definiše profesor Žarko Korać. Zašto uopšte posvećivati pažnju takvima?

Iz nekoliko razloga. Prvi je onaj koji prepoznaje činjenice od javnog značaja u odnošenju prema fenomenu da su peticiju protiv izučavanja Darvinove teorije evolucije potpisala čak 52 akademika, naučna savetnika i profesora univerziteta, 61 doktor nauka, pet magistara nauka, pedeset lekara specijalista, 24 inženjera… Novinarka Danasa je u razgovoru sa jednom od potpisnica ove peticije, profesorkom univerziteta, recimo, čula vrlo zanimljive stavove o tome da je ovaj nosilac najznačajnije uloge u društvu – obrazovanju – pre svega, vernik Srpske pravoslavne crkve, pa tek onda naučnik, odnosno da zapravo uopšte nije naučnik i ono za šta joj je društvo ukazalo poverenje dajući joj ulogu profesora – već da je poklonik Srpske pravoslavne crkve. Kao takva, ona je jako uvređena Darvinom teorijom da je čovek nastao od majmuna, pa se, eto, zalaže da se kreacionizam uvede u nastavni program kao isključivo objašnjenje nastanka čoveka. Još je gore, razume se, što je ovde reč o bivšoj ministarki obrazovanja, kadru i izboru nekadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. S druge strane, to je možda olakšavajuća okolnost, jer se društvo već spasilo od ministrice Srpske pravoslavne crkve još 2004. godine, kada je Ljiljana Čolić pokušala da sa pozicije prvog čoveka zaduženog za obrazovanje ukine teoriju evolucije u školama i na fakultetima. Problem je, međutim, u tome što iza ove povampirene ideje Ljiljane Čolić stoje brojni lekari, koji u praksi zaista leče građane Srbije, profesori u školama i na fakultetima, naučnici koji bi trebalo da daju doprinos i pomognu društvu u njegovom razvoju.

Drugi problem koji stoji u vezi sa tvrdnjom da je tema o tome kako se 160 „budala“, najuglednijih članova društva, udružilo i ponovo pokrenulo pitanje proterivanja nauke iz škola – proizlazi iz pretpostavljene činjenice o „primanju“ takve ideje u društvu, s obzirom na opštosti koje ga karakterišu – nizak stepen obrazovanja, nerazvijenost i siromaštvo, sklonost verovanju i zasnivanju životnih principa na nepostojećim osnovama. Takođe, nije bilo potrebno da prođe ni dan a da se Muamer Zukorlić, predsednik Odbora za nauku, obrazovanje i tehnološki razvoj, saopšti da će tu peticiju i inicijativu uvrstiti u dnevni red sledeće sednice i izložiti glasanju, jer je on, kako je izjavio za naš list – slobodouman čovek.