Zašto se na FPN-u ćutalo o svemu? 1foto (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ)

Kada je nakon burne junske sednice Saveta Fakulteta političkih nauka (FPN) Slaviša Orlović objavio da daje ostavku na mesto dekana ove visokoškolske ustanove javnost se s pravom pitala kako može da podnese ostavku na funkciju na koju nije ni izabran. Bar ne u zakonitoj proceduri.

Pre nekoliko dana smo saznali da protivpravna odluka o Orlovićevom izboru ne samo da nije poništena, već je 6. septembra zvanično zavedena na FPN-u, iz čega proizilazi da on 1. oktobra stupa na dužnost dekana.

Scenario koji je za sada u domenu spekulacija anonimnih izvora predviđa da se na narednoj sednici Saveta Fakulteta konstatuje Orlovićeva ostavka i da se na taj način izađe iz trenutne situacije u kojoj se FPN našao nakon protesta studentkinja koje su se pobunile da profesor osumnjičen za navodno seksualno uznemiravanje bude izabran za dekana.

Taj izbor je lako mogao da prođe da nije bilo hrabrih studentkinja koje su i sada podigle glas i najavljuju blokadu Fakulteta ukoliko Orlović stupi na novu dužnost.

Da će se tome pridružiti i neki profesori FPN-a nagovestio je odlazeći dekan Dragan Simić, koji tvrdi da nije mogao da spreči zavođenje nezakonite odluke o Orlovćevom izboru, niti je mogao da utiče na Savet da zakaže sednicu na kojoj bi bio imenovan vršilac dužnosti dekana i raspisani novi izbori.

U celoj priči jedna stvar je nepobitna: Orlović nije dobio dovoljan broj glasova da bi bio izabran, što su potvrdili i nadležni univerzitetski organi još u junu, što nije sprečilo resornu ministarku Slavicu Đukić Dejanović da tvrdi suprotno i time da „vetar u leđa“ nekim članovima Saveta koji sada očigledno vrše opstrukcije.

Budući da se najveći deo predstavnika Nastavno-naučnog veća FPN-a povukao ili dao ostavke, glavnu reč po svoj prilici vode predstavnici države koji su najodgovorniji za nakaradno tumačenje propisa i insistiranje na Orlovićevom izboru iako nije dobio potrebnu većinu.

I ovde dolazimo do odgovora na pitanje zašto je vlasti važno koga će da postavi u savete visokoškolskih ustanova.

Primer FPN-a najbolje pokazuje da vladajuća stranka želi da se direktno umeša u izbor dekana, što nije neočekivano, ali je porazno što su u spornim radnjama učestvovali pojedini članovi kolektiva ovog fakulteta koji su morali da zaštite i zakon i autonomiju univerziteta.

Da nije tako, osam predstavnika osnivača ne bi moglo da nametne svoju volju, jer je sastav Saveta takav da većinu imaju zaposleni na Fakultetu i studenti.

Na kraju, ali ne manje važna su pitanja šta je Fakultet uradio za zaštiti studentkinje koje su jasno rekle da ne pristaju na ulogu žrtve, šta im država poručuje ako doslovno ignoriše ovu temu i zašto se na FPN-u ćutalo o svemu, ako se tek pošto je mala grupa studenata organizovala protest, ispostavilo da su mnogi imali saznanja o dešavanjima od pre desetak godina i na to nisu reagovali.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari