U živom sećanju ovdašnje javnosti je internet objava iz oktobra 2011, po kojoj je književnik Dobrica Ćosić proglašen za dobitnika Nobelove nagrade za književnost.
Neizvesnost je trajala svega par sati, nakon čega je objavljeno da se radi o lažnoj vesti.
Ali, ovoga puta nije posredi šala („prenk“, što bi rekli mladi) – predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kosovski premijer Avdulah Hoti i američki predsednik Donald Tramp nominovani su za Nobelovu nagradu za mir.
Predlagač, švedski poslanik Magnus Jakobson, poručio je putem Tvitera da se na takav korak odlučio zbog zajedničkog rada (triju strana) „na unapređenju mira i na ekonomskom razvoju“.
Ne sumnjajući u dobre namere Jakobsona, ne možemo a da ne primetimo veliku dozu političke površnosti koju je ispoljio svojim gestom.
Inspiracija za inicijativu je sasvim jasna — sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine potpisan je u Beloj kući uz prisustvo Trampa, ali imajući u vidu činjenicu da su i obaveze iz Briselskog sporazuma uglavnom veoma sporo sprovođene, te da neke od njih uopšte nisu postale stvarnost, uključujući Zajednicu srpskih opština, ostaje veliko pitanje kada će se i da li će se materijalizovati ambiciozni planovi poput uključivanja Kosova u inicijativu „Mini Šengen“.
Podjednako je upitno i da li će aktuelni predsednik SAD ostati na funkciji posle novembarskih izbora, budući da sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će Džozef Bajden postati naredni „stanar Bele kuće“.
Mada je prerano proglašavati Bajdena za pobednika, izvesno je da će ukoliko demokrate ponovo preuzmu „konce“ politike u Vašingtonu mnoge, ako ne i sve odredbe nedavno postignutog sporazuma biti poništene.
Jedino što se ne dovodi u pitanje jeste tačka koja se odnosi na „selidbu“ ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim i obavezivanje Izraela i Kosova o međusobnom priznanju, ali taj segment nema veze sa unapređenjem saradnje Beograda i Prištine, već je odraz Trampove želje da dodatno osnaži bliske političke veze sa Izraelom.
Minimalne su, dakle, šanse da Nobelov komitet „posluša“ švedskog poslanika i dodeli prestižnu nagradu Vučiću, Hotiju i Trampu.
Ipak, kada se radi o Balkanu i inicijativama u vezi sa ovim regionom, sve je moguće.
Uostalom, ne zaboravimo ni da je bivši predsednik Amerike Barak Obama bio laureat istog priznanja, koje mu je dodeljeno svega devet meseci od stupanja na funkciju, što je obrazloženo maglovitim argumentima, poput „kreiranja nove klime na međunarodnoj sceni“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
