Kada, za koji dan, meštaniBačkihVinograda budu pogledali ka komšijskom selu Ašothalom, u susednoj Mađarskoj, umesto tipične panonske ravnice videće zid visok četiri metra. Koje boje će biti, od kog materijala, da li će na njemu biti murala koji će „humanizovati“ ovo očekivano političko-arhitektonsko čudovište, ne zna se, ali se zna da je vlada u Budimpešti premijera Viktora Orbana odlučila da zidom ili visokom ogradom, od 175 kilometara, duž cele srpsko-mađarske granice, pokuša da reši problem najezde izbeglica uglavnom sa Bliskog istoka i Afrike.
Mađarski zvaničnici tvrde da podizanje zida neće uticati na odnose Beograda i Budimpešte, na legalan prelazak granice, štaviše, otvoriće još prelaza, kao i da će nastaviti da podržavaju Srbiju u približavanju EU. Nije Mađarska jedina koja na ovaj način pokušava da spreči sve veći broj migranata. Bugarska je već podigla zid od 30-ak kilometara ka Turskoj, a slične monstruozne građevine postoje između SAD i Meksika, Izraela i palestinskih teritorija… Mađarsku najavu podizanja zida EU je mlako osudila, uz ogradu da svaka zemlja ima pravo da rešava svoje probleme na granici, poštujući evropske standarde i ljudska prava. Orban se na to verovatno neće obazirati, pošto je poznato da između Brisela i Budimpešte godinama postoje politička razmimoilaženja. Problem sa kojima se suočava Mađarska zbog priliva migranata treba razumeti, ali način na koji pokušava da ga reši zaslužuje osudu. Budi ružne uspomene iz bliže prošlosti Evrope i dokazuje da EU i njene članice nisu sposobne da rešavaju ozbiljnije probleme, među kojima i izbeglički.
Ljudi sa Bliskog istoka i Afrike ne beže u Evropu zbog malih plata, već od rata i oružanih sukoba u kojima su njihovi životi ugroženi. Oni nisu pretežno ekonomski migranti već izbeglice i potencijalni azilanti, kojima su ostale zemlje dužne da pomognu iz ljudskih razloga, ali i zbog međunarodnih konvencija koje nalažu da civile, žene, decu koje beže od ratova primimo i pomognemo. Čak i kad su druge boje kože ili vere. Zapad, time i EU, ima i političku obavezu pošto je svojom politikom, nekada i vojnim angažovanjem, i te kako doprineo ratovima u zemljama iz kojih izbeglice danas beže. Budući zid neće biti samo sramota Mađarske već i EU, koja pokazuje da ne želi da pomogne izbeglice i time krši principe na kojima je osnovana.
Šta Srbija da čini? Bez obzira na uveravanja da akt nije protiv Srbije, Beograd treba zvanično da protestuje, možda i otkaže zajedničku sednicu dve vlade. Najpre zato što će nas podizanje zida dovesti u još gori položaj, ali i zato što, tvrde naši zvaničnici, Budimpešta o ovom potezu nije obavestila Beograd. Time Orbanova vlada pokazuje koliko im je zaista stalo do prijateljskih odnosa sa Srbijom. Pored takvih „prijatelja“ neprijatelji nam nisu potrebni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
