Živeti nepristojno

I dok će oni koji imaju decu, kredite za stan i kola, a možda i nekog starijeg kome pomažu, a koji uz to imaju pomenutih 120.000 dinara u kući, verovatno s nepoverenjem odmahivati glavom, računajući da pristojan život ipak nije samo dovoljno novca za režije, hranu i odeću – ogromna većina građana Srbije će se s predsednikom odmah složiiti.

To je, međutim, ona ogromna većina, koja te dve plate – nema.

Ona većina koja broji čak 90 odsto svih građana Srbije, koja dve prosečne zarade možda sanja, ali ih u džepu niti ima niti može da nađe način da ih zaradi. Ona većina koja živi nepristojno.

Statistika je toliko varljiva da kada predsednik Srbije izjavi „dve prosečne plate u kući“, to ostavlja utisak da prosečna porodica, u kojoj u proseku rade dva odrasla člana, prosto mora zarađivati i dve prosečne plate. To je, jelte, prosek.

Međutim, u stvarnosti ništa nije dalje od istine. Budući da se prosečna plata računa tako što se sve isplaćene plate saberu, pa podele sa brojem isplaćenih zarada, tako dobijen prosek uopšte ne liči foto robotu „prosečnog“ čoveka u Srbiji. Zbog toga što tu ulaze i plate od 30.000 dinara, a i one od 300.000 (prosek 165.000), zbog toga što tu ulaze samo isplaćene plate, a ne i one s kojima poslodavac kasni, zbog toga što mnoga plaćanja uopšte ne ulaze u ovaj obračun, zbog toga što valja razmišljati i o tome da članovi porodice koji ne mogu da nađu posao takođe troše novac onih koji imaju – prosečna zarada malo govori o stvarnom stanju „na terenu“. Štaviše, čak i kad se gledaju samo oni koji ulaze u ovaj obračun, vidi se da većina radnika u Srbiji prima manje od proseka. Prosek je, dakle, za većinu nedostižan. A porodice sa dva proseka su prava retkost. Polovina svih radnika u Srbiji zarađuje manje od 49.000 dinara. Po podacima za 2018, čak 29 odsto radnika zarađuje između 21.860 i 31.878 dinara.

Ali je još poraznije gledati porodice. Koliko je daleko san o kućnom budžetu od 110.000 ili 120.000 dinara, pokazuje to što je u 2019. čak 40 odsto porodica u Srbiji mesečno imalo manje novca od jedne jedine prosečne plate iz 2020.

Da ponovimo, samo malo više od deset odsto porodica ima dovoljno novca za pristojan život po definiciji predsednika države. Ostalih 90 nema. Možda je predsednika, kao što je jednom rekao, i dalje sramota koliko nam dobro ide, ali većinu nas je sramota koliko nam je u životu nepristojno loše.