Srbija i Hrvatska razmenjivaće stručnjake, tehnologiju, policije već sarađuju, vojske takođe, najavljuje se zajednički rad na izradi tenkova i vojne opreme, nagoveštena je i mogućnost povlačenja tužbi i kontratužbi pred Međunarodnim sudom pravde zbog genocida i ratnih zločina i štete nastale u ratovima tokom devedesetih. Da stvar bude kompletna, Haški tribunal za 20 godina postojanja nije osudio nijednog vojnog, policijskog ili političkog funkcionera iz Srbije zbog navodne agresije na Hrvatsku ili ratnih zločina.
Ovu svojevrsnu postjugoslovensku idilu kvare žestoki sukobi u Vukovaru oko postavljanja dvojezičnih tabli na državne institucije, odnosno oko stavljanja tabli sa ćiriličnim natpisom. Zbog ovoga Srbija je najavila da će se žaliti evropskim institucijama u Briselu i Strazburu. Ova situacija sa dvojezičnim tablama zapravo je u potpunosti ogolila pravi stepen odnosa Srbije i Hrvatske. Odnosno, ono što građani te zemlje misle o svojim komšijama druge nacionalnosti i koliko su spremni da prihvate evropske vrednosti, pogotovo toleranciju. Inače uzdržani hrvatski zvaničnici na neki način su optužili srpsku zajednicu da u Vukovaru njihov odnos prema hrvatskoj državi ne uliva poverenje građanima.
Posebno je zanimljiva izjava hrvatskog ministra za branitelje da je Hrvatska pružila ruku pomirenja, „a srpska etnička zajednica nažalost nije uzvratila i tu je izvorište problema“. Sa druge strane, predsednik Samostalne demokratske stranke – Srđan Milaković, kaže da srpska zajednica nije u poziciji da nešto prihvata ili ne, jer je ne samo u Vukovaru nego i u Hrvatskoj – manjina.
Dok se odnosi Srbije i Hrvatske kreću po principu toplo-hladno, narodi su uglavnom ostali zacementirani u svojim shvatanjima. Mladi između 14 i 27 godina u Hrvatskoj ne žele Srbina za bračnog partnera, a samo 15 odsto njih bi ga prihvatili kao komšiju. Stepen tolerancije je naročito nizak prema Romima, homoseksualcima, Albancima i drugim Balkancima.
Slična situacija je i u Srbiji. Najnegativniji stav mladih je prema LGBT populaciji i HIV pozitivnima, Albancima, Hrvatima, Romima i Bošnjacima. Dok političari pokušavaju da uspostave kakvu-takvu saradnju, pa makar i preko volje, narodi očito nisu zalečili stare rane. Srbi i danas potenciraju Oluju kao masovni ratni zločin, dok Hrvati i dalje govore o velikosrpskoj agresiji.
Malo je verovatno da će se i u budućnosti nešto promeniti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
